Savremeno tumačenje srpske istorije

Političke i kulturne veze Srbije i Rusije od svojih početaka, od 12. veka, za Srbe su bile formativne. Sfere uticaja prelivale su se u talasima - od velikog naroda ka manjem, ali pokadšto imale su i povratno dejstvo, posebice u velikim povesnim događajima u kojima ni jedan ni drugi narod nije oskudevao.

Nuto ih je dvadeseti vek, u istorijskom smislu, obeležio. Ničega u njihovim međusobnim odnosima nije manjkalo: ni pomoći, ni nesporazuma, ni ushićenja, ni jalovine. Napose, ni velike žrtve - obostrane.

Danas, kao i svakad, savremenici postavljaju pitanja na koja možda neće naći odgovor, ali znatiželja ostaje da vrhori: u kojoj meri je Srbija bila ruska interesna sfera? Da li je Carska Rusija učestvovala u Majskom prevratu 1903? Da li je pokrenula Prvi svetski rat? Na koga se oslanjala u svojim vezama u Srbiji? Ko su bili ruski ljudi od poverenja?

Iskoristili smo posetu našoj zemlji istoričara dr Jaroslava Višnjakova, docenta na Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose, da u međusobnom razgovoru sa svojim kolegom dr Aleksejom Timofejevim, naučnim saradnikom Instituta za noviju istoriju Srbije, u trodelnom serijalu razgovora osvetlimo ključne događaje iz prve polovine HH veka srpske istorije u svetlu ruske politike i njenog upliva na Balkan.

Urednik je Nevena Todorović.