Савремено тумачење српске историје

Политичке и културне везе Србије и Русије од својих почетака, од 12. века, за Србе су биле формативне. Сфере утицаја преливале су се у таласима - од великог народа ка мањем, али покадшто имале су и повратно дејство, посебице у великим повесним догађајима у којима ни један ни други народ није оскудевао.

Нуто их је двадесети век, у историјском смислу, обележио. Ничега у њиховим међусобним односима није мањкало: ни помоћи, ни неспоразума, ни усхићења, ни јаловине. Напосе, ни велике жртве - обостране.

Данас, као и свакад, савременици постављају питања на која можда неће наћи одговор, али знатижеља остаје да врхори: у којој мери је Србија била руска интересна сфера? Да ли је Царска Русија учествовала у Мајском преврату 1903? Да ли је покренула Први светски рат? На кога се ослањала у својим везама у Србији? Ко су били руски људи од поверења?

Искористили смо посету нашој земљи историчара др Јарослава Вишњакова, доцента на Московском државном институту за међународне односе, да у међусобном разговору са својим колегом др Алексејом Тимофејевим, научним сарадником Института за новију историју Србије, у троделном серијалу разговора осветлимо кључне догађаје из прве половине ХХ века српске историје у светлу руске политике и њеног уплива на Балкан.

Уредник је Невена Тодоровић.