Bili su samo deca

Njihovi roditelji Đuro i Vlasta bili su profesori u konjičkoj gimnaziji i ostali su u tom gradu i onda kada je većina Srba napustila Konjic, verujući da su bezbedni i da nemaju razloga za brigu i strah jer nikome nisu učinili nikakvo zlo.

Pripadnici specijalne policije su 1. jula 1992. godne upali noću u njihov stan i odveli Vlastu, Đuru i njihove sinove uzvodno uz Neretvu i na pet kilometara od Konjica ih streljali.

Igrom slučaja sedmogodišnji Petar je preživeo streljanje i kada su zločinci otišli izvukao se ispod tela ubijenih roditelja i u pola noći pošao da traži pomoć. Došao je do policijskog punkta u selu Bijela i ispričao policajcima šta se dogodilo. Ti policajci su ga izručili istim ljudima koji su ubili njegovog brata i roditelje, tako da je Petar po drugi put streljan.

O tom zločinu dugo se posle rata ćutalo u Konjicu. Taj muk prvi je prekinuo Anis Kosovac, koji je na ulazu u pravoslavno groblje u Konjicu podigao spomen obeležje svojim komšijama druge vere, dečacima Petru i Pavlu, koji danas podseća i opominje.

U mestu Borci prošle godine je obnovljena crkva Svetih apostola Petra i Pavla i posvećena ubijenim dečacima Petru i Pavlu tako da se sada uz likove apostola, na prestonoj ikoni nalaze i likovi nevino stradalih dečaka.

Urednik emisije: Branko Stanković
Snimatelj: Darko Bursać
Montaža: Marija Baronijan Šašić