Били су само деца

Њихови родитељи Ђуро и Власта били су професори у коњичкој гимназији и остали су у том граду и онда када је већина Срба напустила Коњиц, верујући да су безбедни и да немају разлога за бригу и страх јер никоме нису учинили никакво зло.

Припадници специјалне полиције су 1. јула 1992. годне упали ноћу у њихов стан и одвели Власту, Ђуру и њихове синове узводно уз Неретву и на пет километара од Коњица их стрељали.

Игром случаја седмогодишњи Петар је преживео стрељање и када су злочинци отишли извукао се испод тела убијених родитеља и у пола ноћи пошао да тражи помоћ. Дошао је до полицијског пункта у селу Бијела и испричао полицајцима шта се догодило. Ти полицајци су га изручили истим људима који су убили његовог брата и родитеље, тако да је Петар по други пут стрељан.

О том злочину дуго се после рата ћутало у Коњицу. Тај мук први је прекинуо Анис Косовац, који је на улазу у православно гробље у Коњицу подигао спомен обележје својим комшијама друге вере, дечацима Петру и Павлу, који данас подсећа и опомиње.

У месту Борци прошле године је обновљена црква Светих апостола Петра и Павла и посвећена убијеним дечацима Петру и Павлу тако да се сада уз ликове апостола, на престоној икони налазе и ликови невино страдалих дечака.

Уредник емисије: Бранко Станковић
Сниматељ: Дарко Бурсаћ
Монтажа: Марија Баронијан Шашић