To su kratke priče o životu i delu poznatih matematičara. Ideja je bila da se kroz igrane sekvence izdvoje neke pojedinosti iz života tih matematičara, ono što je karakteristično za njih i po čemu se oni prepoznaju i lakše pamte.

Serija ima za cilj da mlade na jedan zabavniji i drugačiji način upozna sa delom i radom poznatih matematičara, da populariše matematiku i ukaže na njen značaj i, naravno, da im posle odgledane emisije ostane bar nešto u sećanju. Namenjena je svim ljubiteljima nauke, ali prvenstveno mladima.

Serija ima ukupno pet emisija u trajanju do 20 minuta, a u planu su i nove epizode. Planirano je emitovanje u toku zimskog obrazovanog programa. Do sada su snimljene četiri epizode, dve o najznačajnijim engleskim matematičarima XIX veka: iz života Džordža Bula, koji je tvorac algebre sa logičkim istinitosnim vrednostima koja je osnova razvoja kompjuterske revolucije; onda epizoda o Vilijamu Rouanu Hamiltonu, koji je dao ogroman doprinos u razvoju algebre, bavio se kvaternionima i čija je važnost izazvala veliko divljenje.

Rene Dekart jedan je od najznačajnijih naučnika, matematičara i filozofa Francuske, prve polovine sedamnaestog veka. On je dao ogroman doprinos u oblasti geometrije i smatra se začetnikom analitičke geometrije.

Takođe, snimljena je i epizoda o Leonardu Ojleru, koji je jedan od najproduktivnijih švajcarskih matematičara osamnaestog veka i kome dugujemo za većinu oznaka koje se danas primenjuju u matematici. Naučnici ga smatraju "poslednjim renesansnim matematičarem" želeći da kažu da je Ojler verovatno jedini matematičar u istoriji koji je poznavao celokupnu matematiku. Uveo je trigonometrijske funkcije, integrisao diferencijalni i integralni račun u celovitu matematičku disciplinu koju danas zovemo Matematička analiza.

Iz ovog ciklusa ostalo je da se snimi emisija o Evaristu Galoi, koji je jedan od najznačajnijih matematičara Francuske u devetnaestom veku. Niko ni pre ni posle njega nije dao tako veliki doprinos u rešavanju polinomskih jednačina. Dokazao je da se opšta polinomska jednačina stepena većeg od četiri ne može rešiti pomoću radikala. Sva ta rešenja predstavljaju ključ moderne algebre i geometrije, a može se primeniti i pri rešavanju dva čuvena antička problema, pri dokazivanju trisekcije ugla i kvadrature kruga.

Svaki od tih matematičara zaslužuje ogromnu pažnju i veliko poštovanje.

Urednik serije je Tanja Čanić-Mlađenović, dramaturg Nikola Fišeković (Rene Dekart), reditelj Nenad Krkelić, scenograf Mirjana Andrejević, a kostimograf Suzana Gligorijević.

U emisiji o Rene Dekartu glume: Ivan Nikolić (Rene Dekart), Rastko Ubović (dečak Dekart), Nebojša Zagorac (Bekman), Đorđe Marković (La Vaser), Jelena Radenović (sluškinja Helen), Dejana Miladinović  (Elizabeta), Teodora Jeremić (švedska kraljica Kristina), Željko Aleksić (admiral), Željko Stepanov (prijatelj).