četvrtak, 16. jul 2020, 23:40
Čas anatomije: Disidenti u kulturi nekad i sad
Džulijanu Asanžu preti 170 godina zatvora. I dok je on za deo javnosti heroj, za zvaničnu Ameriku on je prekršitelj Zakona o špijunaži.
Slobodarski ideal je neprekidno kroz istoriju u sukobu sa nužnošću političkog poretka. Intelektualci i umetnici, bivajući često na strani slobodarskog ideala, takođe su često bili osuđivani, stigmatizovani, apatridi.
Danas, trideset godina od pada Berlinskog zida, čini se da je aktualizovano pitanje disidenata. Tokom Hladnog rata na Zapad su odlazili umetnici i intelektualci nespremni da prihvate autoritarnost vladajućih sistema u svojim državama. Najpoznatiji, Aleksandar Solženjicin, postao je "čovek epohe", Milanu Kunderi nedavno je, posle 40 godina, vraćeno češko državljanstvo. Pisac Dobrica Ćosić je u socijalističkoj Jugoslaviji važio za jednog od prvih disidenata a kulturna istorija zemalja iza Gvozdene zavese je i istorija zabrana.
Novo izdanje Časa anatomije analizira odnos države prema disidentima u kulturi, ličnost disidenata, pitanje fenomena kontroverze koji se vezuje za njih i aktuelnu kulturološku sliku uz pitanje: ko su bili disidenti nekada a ko su danas, šta se desi kada ideje nekadašnjih disidenata postanu oficijelno prihvaćene i da li je to moguće i na kojim poljima se tada otvara prostor za neke buduće disidente.
U emisiji o tome razgovaraju reditelj Boro Drašković, istoričar Predrag Marković i novinar i pesnik Dragoslav Dedović
Urednice emisije: Marija Nenezić i Jasmina Vrbavac
komentari