U selu Račak, opština Štimlje, u januaru 1999, u borbi je ubijeno 40 pripadnika tzv. OVK. Istraga srpske policije i tadašnjeg dežurnog sudije utvrdila je da među ubijenima nema žena i dece, da je većina na sebi imala višeslojnu odeću, vojničke cokule i da su koristili oružje.

Vilijam Voker, tadašnji šef kosovske verifikacione misije OEBS-a, izveštaj finske forenzičarke Helene Rante, interpretirao je kao srpski zločin nad albanskim civilima. To je poslužilo kao povod za NATO bombardovanje. Finska forenzičarka kasnije je svedočila da je radila pod velikim Vokerovim pritiskom.

Voker je, prema njenim rečima, insistirao da u izveštaju koristi reč "masakr", a umeo je i da prelomi olovku i da je gađa nezadovoljan njenim profesionalnim pristupom.

Ranta je u svojoj biografiji opisala da joj je Voker zamerao da u izveštaju nije koristila dovoljno "ubedljiv jezik", kojim bi opisala taj navodni zločin Srba.

Ona je prave navode sa obdukcije dostavila Haškom tribunalu, u kojima je izrazila sumnju u broj ispaljenih metaka kao i koliko je njih zaista bilo smrtonosno.

Osim toga, Ranta je pred kamerama pokazala originalan izveštaj iz Račka, prema kome je zaključeno da tela pripadaju borcima OVK, a ne albanskim civilima.

Od policijske akcije, preko NATO intervencije, do haškog fijaska.
Dokumentarni film autora Slavena Kranjca, "Račak - laži i istine" govori o manipulaciji telima stradalih Albanaca.

U filmu govore učesnici u procesu rasvetljavanja slučaja Račak: Vilijam Voker, šef kosovske verifikacione misije, prof. dr Helena Ranta, šef forenzičkog tima EU, Reno Žirar, novinar "Figaroa", Goran Radosavljević Guri, komandant akcije Račak, prof. dr Slaviša Dobričanin, šef forenzičkog tima SRJ, Bogoljub Janićijević, načelnik SUP-a Uroševac, Danica Marinković, istražni sudija i advokat Branislav Tapušković, prijatelj suda (amici curiae) u slučaju protiv Slobodana Miloševića.