četvrtak, 31. maj 2018, 14:00

Sasvim prirodno

Na severu Bačke, blizu same granice sa Mađarskom, nalazi se vekovna pustara Jaraš. Ova prostrana, zatalasana ravnica nije plodna već kisela i dobra samo za travu, raznovrsno bilje i nisko rastinje.

Ali ipak, kako selo hrani grad, tako Jaraš u ovom slučaju hrani okolna sela i ljude. Ogroman pašnjak je izvor života za stočare i njihova stada.

I čini se da današnje društvo sve manje voli fizički rad, ali na ovom pašnjaku ima izuzetaka koji vole da budu svoji na svome, na zemlji, pa kakva je takva je.

Oni su pre svega vredni, ali i duboko povezani sa prirodom, veseli i zadovoljni. Danas su takvi ljudi prava retkost i zato im dajemo prostor i reč. 

broj komentara 0 pošalji komentar