четвртак, 31. мај 2018, 14:00
Сасвим природно
На северу Бачке, близу саме границе са Мађарском, налази се вековна пустара Јараш. Ова пространа, заталасана равница није плодна већ кисела и добра само за траву, разноврсно биље и ниско растиње.
Али ипак, како село храни град, тако Јараш у овом случају храни околна села и људе. Огроман пашњак је извор живота за сточаре и њихова стада.
И чини се да данашње друштво све мање воли физички рад, али на овом пашњаку има изузетака који воле да буду своји на своме, на земљи, па каква је таква је.
Они су пре свега вредни, али и дубоко повезани са природом, весели и задовољни. Данас су такви људи права реткост и зато им дајемо простор и реч.
коментари