Uz svoje omiljene starogradske pesme koje ga sećaju na dedu sveštenika, period mladosti, roditelje i odrastanje priča o trenucima sreće i tuge koji su obeležili njegov život.

Popović setno, ali i duhovito i što je najvažnije iskreno govori o trenucima kada je plakao i bio na ivici egzistencije i onim kada je široko trošio pare, o trenucima porodične sigurnosti u kući u porti, ali i iskušenja u velikom gradu na estradi, o trenucima kada je uspeo da rasplače Brenu, o Jugoslaviji...

Da li su mu političari naredili da narodu ponudi hleba i igara da bi zaboravili na ratove i siromaštvo, da li postoji nešto zbog čega se kaje, da li se ikada postideo na sceni, čega se seća kada čuje "Već odavno spremam svog mrkova"...

Autor Vesna Dedić