Metropolis

Novinar Klaudio Gati, pratio je "put novca" da bi otkrio pravi identitet Elene Ferante, najpoznatije italijanske spisateljice u 21. veku, a njegovo otkriće da se iza pseudonima krije Anita Raja, prevodilac iz Rima, izazvalo je polemike u javnosti. O tome da li pisac danas ima pravo da bude anoniman, da li se iza pseudonima krije brend, kakva je pozicija autora u književnoj teoriji, a kakva u izdavačkoj produkciji, za "Metropolis" govore: dr Aleksandar Jerkov, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu i upravnik Univerzitetske biblioteke "Svetozar Marković", Vule Žurić, pisac, i književna kritičarka Nađa Bobičić.

Rođen u Beogradu početkom šezdesetih godina prošlog veka, gde je scenografiju učio na beogradskom Fakultetu primenjenih umetnosti, Aleksandar Denić profesionalnim radom počinje da se bavi devedesetih godina, ovladavši izvanrednom alhemičarskom praksom pretvaranja ničega u dragoceno nešto. Radi scenografije za film i pozorište, muzičke i reklamne spotove, enterijere. Danas je jedan je od vodećih i najkreativnjih evropskih scenografa, ovenčan nizom značajnih nagrada. U Galeriji Menjačnica u beogradskom Gete-institutu priređena je kamerna izložba koja fokusira Denićeve nagrađene scenografije, što jeste jedan od povoda njegovog gostovanja u emisiji Metorpolis.

Novi broj časopisa za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku, Kultura, kroz brojne tekstove stručnih saradnika predstavlja temu Laž u umetnosti i kulturi. Za Metropolis o ovoj zanimljivoj temi govori prof. dr Vladislava Gordić Petković koja je i priredila ovaj broj časopisa, a u pogovoru napisala:

"Laganje je jedan od najstarijih oblika ljudskog ponašanja, najstarija socijalna praksa i njene etičke implikacije zavise, neretko, od kulturnog, političkog i filozofskog konteksta. Mimezis, načelo imitacije, može da se shvati kao laž, ali ponajpre stoga što se laž graniči i sa iluzijom i sa čarolijom. Laži može biti bezbroj, videćemo, ali su istine samo dve: istina umetnička, i istina životna.... Istine Ljose, Džanet Vinterson, Filipa K. Dika, Stenlija Kjubrika, Almodovara i ostalih junaka tekstova na stranicama koje slede samo su deo narativa potrage za granicama laži - i mogućnostima stvaranja."

Na 24. Međunarodnom festivalu klasike "Vršačka pozorišna jesen", izdvojile su se dve pozorišne predstave - "Rodoljupci", reditelja Andraša Urbana u izvedbi Narodnog pozorišta iz Beograda i "Na Drini ćuprija" Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada. Ovo su samo dve iz niza ansambl predstava koje bi valjalo čuvati, smatrati ih ostavštinom, veruje pozorišne kritičarka, Branka Krilović.

"No borders orkestra" i "Dresdner sinfoniker" nastupili su pod upravom dirigenta Premila Petrovića 5. novembra na sceni "Ljuba Tadić" Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Koncert je odsviran pod nazivom "Aghet", a program je sačinjen od dela savremenih autora iz Turske, Jermenije i Nemačke. Aghet je zajednički umetnički poduhvat No Borders Orchestra i Dresdner Sinfoniker, posvećen pamćenju genocida nad Jermenima i apelovanju na savest savremenog sveta u odnosu na ljude koji su progonjeni danas. O smislu i dometima ovog koncerta govorila je za Metropolis, Tijana Paunković.

Povodom 40 godina od emitovanja serije "Grlom u jagode" reditelja Srđana Karanovića, od 28. do 30. oktobra u Dvorani Kulturnog centra Beograda bile su organizovane projekcije serije, izložba fotografija, knjiga, kao i razgovori sa autorima i glumcima. Autori ovog projekta su bili Maja Medić i Stefan Arsnijević koji za Metropolis govori o fenomenu jedne od naših najvoljenijih serija ikada.

Urednik: Jasmina Vrbavac
Reditelj: Bojan Vorkapić