Razgolićeni grad

Autor serijala Bojan Bosiljčić je, u tom prvom izdanju, u okviru Redakcije za kulturu TV Beograd, od februara 1997. do septembra 1998, beležio kulturološke, urbanističke, arhitektonske i civilizacijske promene kroz koje je Beograd tada prolazio. U dvanaest epizoda, Razgolićeni grad je doneo priče koje su, mešavinom melanholije gradskog šetača i bespoštedne kritike razarajućih procesa koji su rastakali tkivo velikog Grada, ostale jedan od pečata vremena koje smo preživeli.

Ekipa Razgolićenog grada Od Kalemegdana, na kome su sportski kolektivi koji tamo imaju terene neovlašćeno gradili saune, svlačionice i restorane, čineći tako od kolevke Beograda svoj posed, preko Čubure, Dorćola... do beogradskih kafana kojih je tada još bilo ali su počele da se osipaju, Razgolićeni grad je za svoje odane gledaoce bio nešto kao zvono koje zvoni na buđenje.

Danas, Razgolićeni grad i njegov stvaralac Bojan Bosiljčić, u istoj redakciji, u okruženju metropole koja se ubrzano menja pod udarom tranzicije i privatizacije, ponovo kreću tim tragom. Savski amfiteatar i dvovekovna težnja da ga uredimo koja vrhuni u sadašnjoj ideji zvanoj "Beograd na vodi", čuburske ulice pretvorene u međuvremenu preteranom gradnjom u kanjone, rasprodati i uništeni bioskopi u kojima smo odrastali i učili se umetnosti filma, privatizovane kafane pretvorene u supermarkete... neke su od tema dolazećeg serijala.

Božidar Loos, Bojan Bosiljčić

U prvoj epizodi, posvećenoj Savskom amfiteatru i aktuelnoj ideji njegovog uređenja pod imenom "Beograd na vodi", ukazuje se na činjenicu da je Srbija tim ugovorom preuzela obavezu da za račun arapskog investitora obezbedi besplatnu konverziju prava korišćenja ovog zemljišta u - pravo svojine. Podsećajući na dugu istoriju urbanih napora u Savamali, Bosiljčić potom pripoveda kako je, nakon Drugog srpskog ustanka, Marašli Ali-paša poklonio knjazu Milošu oblast uz savsku obalu i postavlja retoričko pitanje: "Ako je tada, u tom transferu, bilo neke logike - jer Srbi su prolili dosta krvi u bunama protiv zavojevača - čime su to danas Arapi zaslužili povrat imovine?".

Ovo je samo jedno od pitanja koja će Razgolićeni grad postaviti u ime onih koji ovaj Grad osećaju svojim domom, bez obzira na činjenicu jesu li ili nisu u njemu rođeni. Ključna kvalifikacija pripadanja Beogradu oduvek je i bila to da li ste odabrali ili niste ovaj grad za svoj.

Prisećajući se reakcija gledalaca na prvi serijal, Bosiljčić napominje kako je Razgolićeni grad višestruko repriziran u satelitskoj ponudi RTS-a, i tako distribuiran u svet. Do njega je tada došla priča o mladom zubaru koji je ratnih 90-ih napustio Beograd i u tom trenutku obavljao praksu u svojoj ordinaciji u Amsterdamu. Tog popodneva, sa alatom u pacijentovim ustima, zubar je iz gornjeg dela kuće, gde se živi, čuo ženin poziv: "Hajde, ide ti ona tvoja emisija o Beogradu... Razgolićeni grad". Tada je naš zubar momentalno ustao od stolice, ostavljajući i pacijenta i alat u njegovim ustima i potrčao u stan. "Ne znam gde je sada taj čovek", kaže Bosiljčić, "ne znam mu ni identitet, priča je do mene došla preko jedne druge verne gledateljke koju je život tih ratnih godina iz Mostara doveo do Amsterdama, ali bih voleo da se još jednom, pre spuštanja zavese, okupimo u našem Gradu. Zube smo, u privatizaciji, ionako pogubili".

Sagovornici Razgolićenog grada, među kojima neće biti političara, su arhitekti, akademici, kišobrandžije, časovničari, slikari, železničari, precizni mehaničari... povezuje ih to da su sudbinski vezani za ovaj asfalt, da dalje nemaju uzmaka. Svi zajedno će, u dolazećim epizodama Razgolićenog grada, pokušati da odgovore na pitanje: da li privatizacija Grada podrazumeva da mi ostajemo bez doma?

U prvoj emisiji, o Savskom amfiteatru, govore akademik Milan Lojanica, arhitekt, Jugoslav Vlahović, ilustrator i primenjeni umetnik, Miodrag Tabački, scenograf i arhitekt, Ivan Ratković, arhitekt i Milan Tucović, slikar i vajar.

Snimatelj Razgolićenog grada je, kao i pre 17 godina, Božidar Loos.

Montažer Tihomir Dukić.

Autor: Bojan Bosiljčić.