100 senki nad Beogradom: Priča o akrobati Dragoljubu Aleksiću

Čini se da ovaj čovek nije mario za svakodnevicu, pa ni za režime, već je svoje akrobacije demonstrirao bez obzira na doba rata ili mira, sa istim onim žarom sa kojim su ljudi živeli i umirali za različite ideologije.

Prvi pravi beogradski "super heroj" rođen je u selu Vina kod Knjaževca 9. avgusta 1910. godine, otac mu beše Vojislav, a majka Leposava. Nakon osnovne škole i kovačkog zanata napušta rodno selo i odlazi u Beograd gde formira sopstvenu artističku trupu i ubrzo postaje jedna od najslavnijih domaćih ličnosti svog doba.

U Boru i Beogradu Dragoljub uči za preciznog mehaničara, a zanat će mu biti od velike pomoći prilikom izrade raznoraznih rekvizita, sprava pa i topova kojima je sebe i druge ispaljivao na oduševljenje publikuma. Glavna tačka, ali ne i najekstremjija bila je vožnja bicikla na visini od 20 metara, uz dodatni tovar od 150 kilograma.

Aleksića od detinjstva, privlače akrobatske tačke, a interesanto je da je prve anganžmane imao u češkom cirkusu. Nećemo pogrešiti ako predpostavimo da je idole tražio u mešavini Vajsmilera i Hudinija, naravno na srpski način. Dragoljub je stremio sve slobodnijim i smelijim programima, tako da je u Splitu 1930. i kasnije u Sarajevu, prilikom predstave, umalo izgubio glavu.

Neumorni Aleksić mašta o slavi i sa grupom entuzijasta u sred okupiranog Beograda 1942. godine snima film "Nevinost bez zaštite". Tragikomično za ratne uslove je to, što je filmski materijal nabavio crnoberzijanskom razmenom: slanine i šunke u zamenu za filmsku traku koju je dobio od izvesnog nemačkog oficira.

Pa ipak, snimalo se u strahu od Gestapoa koji bi glumca sigurno, da ga je zatekao u preskakanju zgrada, zajedno sa trupom, zatočio u banjički logor...