100 сенки над Београдом: Прича о акробати Драгољубу Алексићу

Чини се да овај човек није марио за свакодневицу, па ни за режиме, већ је своје акробације демонстрирао без обзира на доба рата или мира, са истим оним жаром са којим су људи живели и умирали за различите идеологије.

Први прави београдски "супер херој" рођен је у селу Вина код Књажевца 9. августа 1910. године, отац му беше Војислав, а мајка Лепосава. Након основне школе и ковачког заната напушта родно село и одлази у Београд где формира сопствену артистичку трупу и убрзо постаје једна од најславнијих домаћих личности свог доба.

У Бору и Београду Драгољуб учи за прецизног механичара, а занат ће му бити од велике помоћи приликом израде разноразних реквизита, справа па и топова којима је себе и друге испаљивао на одушевљење публикума. Главна тачка, али не и најекстремјија била је вожња бицикла на висини од 20 метара, уз додатни товар од 150 килограма.

Алексића од детињства, привлаче акробатске тачке, а интересанто је да је прве анганжмане имао у чешком циркусу. Нећемо погрешити ако предпоставимо да је идоле тражио у мешавини Вајсмилера и Худинија, наравно на српски начин. Драгољуб је стремио све слободнијим и смелијим програмима, тако да је у Сплиту 1930. и касније у Сарајеву, приликом представе, умало изгубио главу.

Неуморни Алексић машта о слави и са групом ентузијаста у сред окупираног Београда 1942. године снима филм "Невиност без заштите". Трагикомично за ратне услове је то, што је филмски материјал набавио црноберзијанском разменом: сланине и шунке у замену за филмску траку коју је добио од извесног немачког официра.

Па ипак, снимало се у страху од Гестапоа који би глумца сигурно, да га је затекао у прескакању зграда, заједно са трупом, заточио у бањички логор...