U drugom delu filma, prisustvovaćemo malom ogledu koji postaje kolekcija priča o ljudima koji odlaze, sele se, migriraju, kako se moderno kaže "da beže i - umiru". Pripovedač će nam otkriti ponešto o ulozi televizije u njegom životu, kako je televizija ušla u njegovu porodicu u ostala tu zauvek. Pokušaćemo da otkrijemo gde se nalazi nevidljiva linija koja razdvaja istinu i laž, maglovito sećanje i takozavanu "pravu istoriju".

Još jedan od pojmova koji određuju tok priče drugog dela filma su - bajke. Na arapskom se 1001 noć kaže "alf layla va-layla", u obrnutom prevodu "hiljadu noći i jedna noć". Da li je taj prevod bolji od našeg ili engleskog, za ono šta zaista hoće da se kaže tim pričama? Ponavljanje imenice noć daje toj čuvenoj sintagmi posebnu snagu i značenje. I u kakvoj je to vezi sa krajem naše bajke, ili, bolje reći- "kolekcije bajki". Kako uopšte nastaju bajke?

Čućemo i priče o ljudima koji odlaze, saznati kako je Fabrika šećera postala fabrika sete. Kako se desi, na kraju, da sve Fabrike šećera pre ili kasnije počnu da proizvode neke druge namirnice, krv recimo, tugu, nedostatke, a odmah zatim njihove posledice, sećanja, bol, mučninu i na kraju, posledice svih posledica - setu i smrt...

Dokumentarna TV serija "Fabrika šećera" Borisa Miljkovića je projekat Kulturno-obrazovnog program RTS-a a realizaciju je pomogla ambasada Republike Srbije u Kairu.

Scenario, režija i naracija: Boris Miljković
Učestvuju: Mahmud, Nada Dugonjić-Holt, Svetlana Todorović, Raško Miljković, Dragan Bisenić, Maja Sorić, Ivan Iveković, Adam Henein, Hani Sabet, Niša Sursok, Hana Radi, Hasan
Direktor fotografije: Milan Tvrdišić
Montaža: Anđela Grabež

Kompletan tekst o dokumentarnom serijalu "Fabrika šećera" možete pročitati ovde: http://www.rts.rs/page/rts/ci/rtspredstavlja/story/266/%D0%9D%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5/2178300/%D0%A4%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0+%D1%88%D0%B5%D1%9B%D0%B5%D1%80%D0%B0.html