У другом делу филма, присуствоваћемо малом огледу који постаје колекција прича о људима који одлазе, селе се, мигрирају, како се модерно каже "да беже и - умиру". Приповедач ће нам открити понешто о улози телевизије у његом животу, како је телевизија ушла у његову породицу у остала ту заувек. Покушаћемо да откријемо где се налази невидљива линија која раздваја истину и лаж, магловито сећање и такозавану "праву историју".

Још један од појмова који одређују ток приче другог дела филма су - бајке. На арапском се 1001 ноћ каже "алф лаyла ва-лаyла", у обрнутом преводу "хиљаду ноћи и једна ноћ". Да ли је тај превод бољи од нашег или енглеског, за оно шта заиста хоће да се каже тим причама? Понављање именице ноћ даје тој чувеној синтагми посебну снагу и значење. И у каквој је то вези са крајем наше бајке, или, боље рећи- "колекције бајки". Како уопште настају бајке?

Чућемо и приче о људима који одлазе, сазнати како је Фабрика шећера постала фабрика сете. Како се деси, на крају, да све Фабрике шећера пре или касније почну да производе неке друге намирнице, крв рецимо, тугу, недостатке, а одмах затим њихове последице, сећања, бол, мучнину и на крају, последице свих последица - сету и смрт...

Документарна ТВ серија "Фабрика шећера" Бориса Миљковића је пројекат Културно-образовног програм РТС-а а реализацију је помогла амбасада Републике Србије у Каиру.

Сценарио, режија и нарација: Борис Миљковић
Учествују: Махмуд, Нада Дугоњић-Холт, Светлана Тодоровић, Рашко Миљковић, Драган Бисенић, Маја Сорић, Иван Ивековић, Адам Хенеин, Хани Сабет, Ниша Сурсок, Хана Ради, Хасан
Директор фотографије: Милан Тврдишић
Монтажа: Анђела Грабеж

Комплетан текст о документарном серијалу "Фабрика шећера" можете прочитати овде: http://www.rts.rs/page/rts/ci/rtspredstavlja/story/266/%D0%9D%D0%B0%D1%98%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5/2178300/%D0%A4%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B8%D0%BA%D0%B0+%D1%88%D0%B5%D1%9B%D0%B5%D1%80%D0%B0.html