subota, 26. dec 2015, 18:30

Kvadratura kruga: Đorđe Vajfert

U 2015. godini navršilo se 165 godina od rođenja Đorđa Vajferta,oca srpske industrijalizacije, osnivača nekoliko rudnika u našoj zemlji i tvorca modernog pivarstva u Srbiji.

Uz sve to Vajfert je bio i veliki zadužbinar i dobrotvor koji je za vreme srpsko-turskog rata (1876-1878) srpskoj vojsci poklonio novac za kupovinu topova.U tom ratu učestvovao je kao dobrovoljac u konjici i tada dobio svoj prvi orden za hrabrost.

Za vreme Balkanskih ratova Đorđe Vajfert najsiromašnijim stanovnicima Beograda poklanja 60000 vekni hleba, a srpskoj konjici šalje na front 100.000 litara piva.

Za vreme Prvog svetskog rata kao guverner Narodne banke Srbije uspeva da sačuva zlatne rezerve Srbije, a kada je prvi put postavljen na tu funkciju Vajfert je ponovo uveo dinar kao srpsku valutu. Zbog toga nas danas gleda sa novčanice od 1000 dinara.

U Pančevu i Beogradu ovaj zadužbinar, vizionar i humanista ostavio je nekoliko zadužbina kao i brojne poklone srpskom narodu.

 

 

broj komentara 2 pošalji komentar
(utorak, 05. jan 2016, 13:29) - Gordana Pavić [neregistrovani]
pošalji odgovor

Slepa pesnikinja

Poštovani gospodine Branko,
rodjena sam u Dalju 1948.godine. Još od desete godine bavim se pisanjem I do sada sam objavila 10 knjiga, od toga 1 roman, zbirku pripovedaka, knjigu aforizama I 7 zbirki pesama. Autor sam I nekoliko drama I jedne monodrama "Moj brat na visokom položaju", koje su izvedene u Dalju, u Kući "Milutina Milankovića". Učestvujem na svim pesničkim susretima na području Istočne Slavonije, Baranje I Zapadnog Srema, a aktivno saradjujem I na Radio Dunavu I Radio Borovu. Saradnica sam I časopisa Bijela pčela, kao I svih zvučnih I Brajevih glasila za slepe I slabovide osobe koji izlaze u Srbiji I Crnoj Gori. Živim u Dalju sa sestrom Jadrankom.
Volela bih da me posetite I zabeležite kako živi I stvara slepa soba, u jednoj maloj, višenacionalnoj sredini, ko su ljudi koji mi pomažu u mom stvaralačkom radu, ko su mladi volonteri zahvaljujući kojima evo mogu I Vama da pišem, kako (s obzirom na činjenicu da sestra I ja živimo od minimalnih primanja) pronalazim način da svoju umetnost podelim sa drugima. Sa Vama I Vašom publikom bih želela da podelim I važnu činjenicu, važnu za osobe u sličnoj situaciji, šta je to što me iznova motiviše da pišem I stvaram, a stvaraću dok sam živa!
Izuzetno cenim Vaš rad I uživam u Vašim emisijama, što me je I motivisalo da Vam pišem I nadam se da ću Vas upoznati!

S najdubljim poštovanjem,

Gordana Pavić

00385-31-590472
gordana.pavi@gmail.com

(utorak, 29. dec 2015, 14:16) - Драгана Секулић [neregistrovani]
pošalji odgovor

грешка

Поштовани,
пратим Ваше емисије и драго ми је да тако нешто постоји на нашој медијској сцени. Пуно смо сазнали из Ваших емисија и шаљем Вам пуно подршке и желим сву срећу у даљем раду.
У овој емисији о Ђ.Вајферту провукла се једна грешке и то не Ваша већ Вашег саговорника. Ђ.Вајферт није увео већ је вратио динар као нашу валуту.Прво ковање српског новца започело за време владавине краља Стефана Радослава (владао од 1228. до 1233. године). Назив тог првог српског новца био је, баш као и данас – динар српски или, на латинском, гросус де Расциа, рашки грош. А прво помињање имена ДИНАР, као домаће српске валуте, појављује се 1321. године, у листини краља Уроша II Милутина. Српски средњовековни новац одликује лепота, елеганција, маштовитост представе а по квалитету ковања и новитетима у изради и варијанти превазилазио је ковања већине суседних држава и један је од најбитнијих показатеља самосталности, државности и моћи тадашње српске државе. Богатство ковања може се илустровати следећим примером: у распону ковања од 230 година, тј. од времена владавине краља Радослава 1228-1234 па до пада под турску власт, више од 20 владара, 15 жупана и великаша и десетак градова ковало је свој новац. До сада је регистровано око 350-400 врста новца (мада је то тешко презицно утврдити). Ковање српског новца престаје освајањем Смедерева од стране Турака да би се поново покренуо након устанака. Овај новац на себи носи 1868. годину.
Само мала исправка од љубитеља нумизматике.
с поштовањем Драгана Секулић