Istorija nauke

Mihajlo Idvorski Pupin ( 1854-1935) naučnik, pronalazač, profesor na Univerzitetu Kolumbija, počasni konzul Srbije u Americi, dobitnik Pulicerove nagrade, član mnogobrojnih američkih i evropskih naučnih ustanova.Naučnik koji je unapredio telekomunikacije, doprineo uspostavljanju bežične telegrafije i telefonije, rentgenologije, elektrotehnike, bio je izuzetan pisac, humanista, dosledni borac za razvoj nauke, ali i najveći dobrotvor, koga je Srbija ikada imala.

Akademsku karijeru počeo je na Univerzitetu Kolumbija i u toj prestižnoj visokoškolskoj ustanovi radio je 40 godina.Položaj profesora teorijske elektrotehnike, uticao je na njegovo naučničko usmerenje i proučavanje elektromagnetnih fenomena.Iz tog perioda potiču prvi naučni radovi o prolasku struje kroz razređene gasove i pronalazak električnog strujnog kola sa podešavanjem u rezonancu.Taj patent je primenjen u radio vezama i Pupin ga je prodao kompaniji Markoni.

Njegovo najznačajnije otkriće je matematičko rešenje problema prenosa naizmeničnih telefonskih struja po vodovima.Tom teorijom i praktičnom primenom, omogućio je prenos telefonskih razgovora u međugradskim relacijama.Induktivni kalemovi-postavljeni na strogo određenim rastojanjima duž vodova- u njegovu čast nazvani su Pupinovi kalemovi, a proces uključivanja u liniju- pupinizacija.

Ovaj patent doneo mu je svetsku slavu i bogatstvo.Telefonske kompanije Bel, Simens i mnoge druge, kupile su pravo na korišćenje ovog izuma, a zahvaljujući drugim pronalascima u analognoj telefoniji, međugradski i međunarodni telefonski saobraćaj počeo je uspešno da funkcioniše...

Ova epizoda, koja u formi elektronske enciklopedijske odrednice, sažima životni put, naučničko i publicističko određenje Mihajla Pupina, rađena je u dokumentarističkom maniru.

Urednik i scenarista Istorije nauke je Borislava Nikolić, stručni konsultant prof. dr Aleksandar Petrović, montažer Biljana Kunijević-Dželi, reditelj Ivan Milanović.