sreda, 12. feb 2014, 10:40
Trag: Po batu ata, do Banata
Prošlost vojvođanske ravnice, još od vremena rala, neutvrđeni kaljavi putevi i nepregled, nalagali su čoveku da oslonac traži tamo gde je jedino mogao.
Vekovima su ovde konji bili nezamenjiv čovekov oslonac i izlaz pa je ta veza postala neraskidiva, mnogo više od onoga što se može objasniti racionalnim, i izrasla u ljubav, pa i mit.
Ni prošli vek ugradnje "konjskih snaga" u industrijske mašine i tehničkih dostignuća iz banatske ravnice nije proterao plemenitu životinju, iako se konji danas u Banatu čuvaju sve manje zbog ekonomske potrebe.
Autor: Simo Budimir
Urednik: Ljubisav Aleksić
konj u vojvodini
hvala na lepu
sliku. da konji su nam bili radna snaga na
njivama i vukli su tezak tovar.mi smo nji jako voleli i negovali i po imenu vikali.u stalima je bilo toplo i cisto lezali su na slami.a danas nema vise slama.bili smo ponosni i utkivalismo se sa komsijom.na nekoj
slavi sm i devojke vozili fijakerom u crkvu
po se i nakad desilo da smo pali u jendeg jer
komsija nam dao molo rakiju da budemo hrabri.
komentari