Kako je i sam rekao, jedino što se promenilo je to što su te godine prošle. Prisećao se kako je izgledalo kada je sa jednim koferom iz Crne Gore došao u Beograd i bio student. Kako su se njegov brat, sestra i on borili da postanu časni ljudi. Zašto je kao student imao stav da je
svet previše surov prema studentima i mladim ljudima, i zašto mu nijedna gazdarica nije ostala u lepom sećanju, ispričao je Vesni Dedić.

U svom stilu, govorio je o porodici, majci, o ženama koje je voleo, o svim svojim ljubavima... Uz sok od borovnice koji je ispijao iz vinskih čaša, tamburašima je naručio dve pesme, jednu za majku, a drugu, rusku romansu, koju obično naručuje dami sa kojom sedi i celoj kafani... Otkrio je kada je plakao i zašto. Emisiju je završio uz obećanje da će za pet godina doći ponovo i ispričao šta bi voleo da se do tada desi.

Autor: Vesna Dedić