Siva ekonomija, često floskula u predizbornim govorima i ekspozeima, sve nas, građane Srbije, godišnje košta oko tri milijarde evra. Dovoljno da se dva puta pokrije minus u kasi. Na to upozoravaju privrednici i kompanije koje posluju legalno, a koji imaju višestruke gubitke zbog nelojalne konkurencije.

Još malo brojki - zbog neplaćenog PDV-a državna kasa gubi 1,5 milijardi evra i još 1,2 milijarde evra zbog utaje i neplaćenih doprinosa za oko pola miliona radnika, koliko se procenjuje da radi u sivoj zoni.

Samo zbog šverca naftnih derivate i rezanog duvana budžet gubi 300 miliona evra, skoro onoliko koliko se izdvaja na nauku. Vrednost švercovane hrane iz Mađarske procenjuje se na 500 miliona evra.

Ukupno - oko 12 milijardi evra je vrednost robe dobijene u nelegalnim kanalima. Međutim, i pored svih ovih poražavajućih brojki, u borbi protiv sive ekonomije nije se daleko odmaklo. Zbog čega i dokle ćemo svi plaćati visoku cenu?

Kako bi država za tri dana mogla da reši problem i da li se preko sive ekonomije kupuje socijalni mir - kao što tvrde pojedini privrednici, koliko je problem u nedostaku načina da se legalno zarađuje, koliko u smanjenju kupovne moći, da li su kazne neadekvatno male - to su neka od pitanja u kojima u Oku ekonomije govore: Srđan Lazović, predstavnik Srpske asocijacije manadžera, Milan Knežević, predstavnik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, i generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović.

Emisiju vodi Vesna Damjanić Branković.