Ovaj beogradski privrednik pominje dobit koju bi to trebalo da mu donese ali više od toga iskreno govori o svojoj potrebi da pomogne ljudima u kraju u kojem je kao dete i sam pešačio i gde je vreme još tada stalo.

Porodični posed od 43 hektara je dovoljan i za fabriku vode i za planirani turistički kompleks koji bi mogao da uposli sve preostale meštane Tometinog Polja i zaustavi njihov odlazak u gradsku neizvesnost i verovatnu propast.

Za gradnju fabrike je sam izgradio put, sam je doveo struju i, sem podrške meštana koje je već počeo da upošljava, razumevanja lokalne samouprave nema. Naglašava da su mu domaći izvodjači za montažu fabrike tražili deset puta više novca od kineskih montera koji su došli iz Kine, montirali fabriku vode i vratili se za ukupnu cifru od 4 500 evra. Slično je bilo i sa cenom same opreme.

Radojkov posed je razdeljen na razmedju opština Požega i Gornji Milanovac i, sem razumevanja u Požegi, ne bez gorčine, govori o tome da se lako sastajao sa mnogim svetskim uglednicima ali nije uspeo da se sretne i sa predsednikom gornjomilanovačeke opštine.

I pored svega, Radojko Milinković ne odustaje.

Autor Radovan Lazarević.

Urednik Ljubisav Aleksić.