Овај београдски привредник помиње добит коју би то требало да му донесе али више од тога искрено говори о својој потреби да помогне људима у крају у којем је као дете и сам пешачио и где је време још тада стало.

Породични посед од 43 хектара је довољан и за фабрику воде и за планирани туристички комплекс који би могао да упосли све преостале мештане Тометиног Поља и заустави њихов одлазак у градску неизвесност и вероватну пропаст.

За градњу фабрике је сам изградио пут, сам је довео струју и, сем подршке мештана које је већ почео да упошљава, разумевања локалне самоуправе нема. Наглашава да су му домаћи изводјачи за монтажу фабрике тражили десет пута више новца од кинеских монтера који су дошли из Кине, монтирали фабрику воде и вратили се за укупну цифру од 4 500 евра. Слично је било и са ценом саме опреме.

Радојков посед је раздељен на размедју општина Пожега и Горњи Милановац и, сем разумевања у Пожеги, не без горчине, говори о томе да се лако састајао са многим светским угледницима али није успео да се сретне и са председником горњомилановачеке општине.

И поред свега, Радојко Милинковић не одустаје.

Аутор Радован Лазаревић.

Уредник Љубисав Алексић.