Političke ideje u Srba

Na Vidovdan 1847. godine Jevrem Grujić, otac građanskog parlamentarizma u Srbiji, stvara „Družinu mladeži srpske". U njenom glasilu „Neven sloga", u članku „Obzor države" piše: „Za unutrašnje oslobođenje mora se narodu našem predstaviti šta je on kao narod jedan, kakva prava treba da ima; šta je vlada, zašto i od koga, i koje su granice njene: kazati mu upravo šta jednom narodu u državi znači živeti i pozvati ga da i on tako živi. Slobodan je onaj narod koji je svestan svojih prava i koji se za njih izborio".

Članak je ispod ruke kružio Srbijom, pa će Skerlić nazvati Grujića „duhovnim vođom celog pokolenja". Što je smetalo vlastima kod Grujića, imponovalo je opozicionim prvacima. I slavni Garašanin učiniće ga političkim saborcem. Objašnjavao je svaki član Zakona o Narodnoj skupštini: „Razumite braćo, projekt glasi ne da predlažete, nego da postavite zakon. A kada narod može postaviti Knjaza, valjda može postaviti i zakon".

 Sloga naroda o kojoj je sanjao kao dečak događala se pred njegovim očima i uveliko njegovom voljom. „Ne želim da budem prvi, već koristan narodu", napisao je Jevrem Grujić.

Autor prof. dr Dragan Simeunović