Malo je roditelja koji se očajni obraćaju javnosti tražeći bilo kakvu pomoć da bi izlečili svoje dete, a da pritom nemaju gorke reči za državu koja im se, po njihovom mišljenju, nije "našla" u dovoljnoj meri.

Šta je prava istina, da li nema novca ili nema volje da se sistem uredi tako da deca koja su obolela od teških ili od retkih bolesti dobiju od društva najviše što može? Da li je administracija okrutna kako se roditeljima čini i da li se o tome zapitamo samo kada se suočimo sa tragičnim ishodom neuspešne ili zakasnele inicijative?

Možemo li da promenimo trenutno stanje i kako tema je emisije Oko 11 u kojoj učestvuju predstavnici države i roditelja dece obolele od teških i retkih bolesti.