I to su im jedini izvori prihoda. Mnogi od njih su tek početkom 21.veka dobili struju, a neki od njih još uvek žive kao u 18.veku, u kućama pravljenim od blata i pokrivenim slamom. Većina njih nema kvalitetan signal mobilne telefonije, niti televizijski signal, iako je tv repetitor na Besnoj kobili izgrađen još pre pola veka.

Grad im je daleko, bog visoko, a nade niotkuda. Treba trajati u takvom životu. Zato ljudi sa Besne kobile sanjaju o boljem životu. Dok taj san ne postane java, oni ćute i trpe život onakav kakav jeste. A surov jeste. I težački.