Život Đorđa Vajferta je bio izuzetno bogat i sadržajan, a njegovo delo raznovrsno i za mladu srpsku državu veoma značajno. Pošto je 1872. godine primio srpsko podanstvo, Đorđe je u Beogradu osnovao prvu parnu pivaru na Balkanu.

Bogatstvo koje je tim putem stekao, ulagao je u razvoj srpskog rudarstva i energetike. Zato važi za pionira srpskog rudarstva, energetike i industrijalizacije Srbije. Rudnik uglja u Kostolcu i Borski rudnici, kao i mnogobrojna druga nalazišta ruda širom Srbije su njegovo delo.

Uporedo sa istraživanjima rudnog bogastva Srbije, Đorđe Vajfert je osnivač ili jedan od pokretača osnivanja niza najznačajnijih srpskih institucija : Privredne komore, Narodne banke, raznih udruženja, dobrotvornih institucija ...

Bio je čuveni guverner Narodne banke koji je u najtežim vremenima uspevao da sačuva vrednost dinara i da uveliko pospeši privredni rast Srbije. Narod ga je voleo jer je bio veliki dobrotvor, filantrop i humanista čiji je životni moto bio :"Treba davati da bi se opet steklo".

Kroz detaljniji prikaz života i rada Đorđa Vajferta, autor filma prikazuje i društvenu klimu tog vremena, duh i etiku srpskog društva koje je stasavalo i gradilo se u ambijentu ratova, prevrata, atentata ... Na taj način se gledaocima otvaraju mnogobrojne analogije i asocijacije na današnje stanje u Srbiji.

U filmu o Đorđu Vajfertu, između ostalih govore: guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić, profesor dr Đorđe Stanić, profesor dr Ljubodrag Dimić, direktor RTB Bor Blagoje Spaskovski.

Film je realizovala Vizura production u koprodukciji sa Fondom Đorđe Vajfert i Radio-televizijom Srbije, a na osnovu sredstava dobijenih od Ministarstva kulture Republike Srbije i Filmskog centra Srbije na konkursu za proizvodnju dokumentarnih filmova za 2010. godinu.

Scenarista i reditelj filma je Svetislav Bata Prelić, poznat po filmovima : Šećerne vodica, Poltron, Biro za izgubljene stvari ...

Mladog Đorđa Vajferta glumi Andrej Šepetkovski.