Škola nas je održala - 6 godina posle

Te jeseni, zatekli smo vekovno selo Belu Reku u turobnoj atmosferi, bez života, bez nade za bolju budućnost. U centru sela dočekala nas je 150 godina stara škola i kraj nje mnogo starija crkva, svedoci da je ovo zabačeno selo u prošlim vekovima imalo bolje dane, da je škola vrvela od đaka, a da su se njihovi roditelji i dedovi, zagledani u budućnost, i pre 150 godina starali o obrazovanju svoje dece.

Ta emisija, je na neki način bila i početak velike i predane akcije, koju je pokrenuo i 6 godina samopregorno vodio akademik Dragomir Vitorović, koji je, iako Beogrđanin, ostao veran selu svojih predaka rešen da sa ljudima vizionarima obnovi staru seosku školu i selo Belu Reku.

U toj, prvoj emisiji, škola je imala tri đaka, jednog učitelja, krov koji prokišnjava, obijenu fasadu, jednu furunu u jedinoj učionici, staru računaljku, toalet u dvorištu, a sunćer za brisanje table kvasili su na javnoj seoskoj česmi.

Posle toga krenula je akcija. Akademik Vitorović naišao je na dobre saradnike u samom selu, mladi ljudi koji su rešeni da zaustave raseljavanje i da sebi i svojoj deci obezbede bolji život i sigurniju budućnost.

Preduslov za to bio je obnova škole, asfaltiranje puta, koji bi ih povezao sa Zlatiborom i Novom Varoši, obnova infrastrukture i stvaranje uslova za ostanak mladih ljudi u ovom prelepom ambijentu.

Pomogli su i mnogi ljudi, ustanove i organizacije iz Beograda, i drugih gradova Srbije.

I krenula je prvo obnova škole, jer su svi bili duboko svesni da bez srećne dece nema srećnog sela, a bez srećnog i naprednog sela ne može ni Srbija biti srećna zemlja.

Obnova škole i sela trajala je punih 6 godina. Pomogli su mnogi koliko su mogli: opštine Nova Vroš, Užice, institucije, privrednici, pojedinci...

Pre svega dragocena je bila pomoć gradonačelnika Beograda, Dragana Đilasa, koji je u kriznim trenucima, kada su radovi na školi, zbog nedostatka sredstava, stali i kada je pretilo da cela akcija posustane, pomogao da se obnova nastavi i da deca ovog planinskog sela dobiju novu školu i opremu kakvu imaju gradske škole i kakvu ova deca podno Murtenice i više nego zaslužuju.

U tom periodu od 6 godina, akademik Dragomir Vitorović napisao je i knjigu o celom poduhvatu gde je svoje skromno mesto našla i prva emisija snimljena i emitovana pre 6 godina...

I tako se posle 6 godina ista TV ekipa, Kulturno-obrazovnog programa opet našla u Beloj Reci, na svečanosti kada je nova škola predata na upotrebu deci i selu. Toga dana u školi je bilo 24 razdragana učenika u kombinovanim odeljenjima, dve savremene svetle učionice, novi toaleti u sklopu školske zgrade, kompjuter, savremena nastavna sredstva, i obnovljen učiteljski stan.

Ispred škole sportsko igralište za decu i mali zabavni park sa spravama za igru. Put prema Zlatiboru je asfaltiran, ribnjak u selu uspešno posluje, a dolaze i prvi turisti privučeni neobičnom lepotom prirode i gostoljubivošću meštana, i svakako mnoge mlade porodice ostale su da nastave da grade bolje selo i bolju budućnost.

Jedna slika, na radost cele ekipe, sasvim drugačija od one od pre 6 godina. Gotovo svi oni koji su nesebično pomogli obnovi ovog sela, i pored svojih obaveza, odvojili su vreme da toga dana budu sa đacima i seljanima Bele Reke.

Priču o đacima Bele Reke, o njihovim roditeljima, meštanima, o tome kako je bilo pre i kako je sada, i onima koji su pomogli da jedno srpsko selo istinski oživi, videćemo u emisiji Škola nas je održala - 6 godina posle.

Urednik i autor emisije je Milica Bajić Đogo, snimatelj Vasko Vasović, režija je poverena Leli Janić.