Dobar deo populacije nije bio ni rođen kada se to dogodilo i kada je snimljeno. Mnogi su bili mališani, ili jako mladi, pa nisu ni gledali te ozbiljne snimke, tako da je danas za većinu gledalaca, pretpostavljamo, njihovo emitovanje premijerni program.

Josip Broz Tito je posetio Zavod za urbanizam u Beogradu 31. maja 1972. godine. Najvećem sinu jugoslovenskih naroda i narodnosti direktor Zavoda je predstavio plan razvoja glavnog grada Titove Jugoslavije do 2000. godine. Broz je upoznat sa prognozama stručnjaka: koliko će Beograd imati automobila, stanova, kvadratnih metara stana po stanovniku, koliki će biti dohodak po glavi stanovnika u 2000. godini, u kojim pravcima će se širiti grad.

Po zamisli urbanista, trebalo je da se Beograđani, od 2000. godine, prevoze metroom. Tada, 31. maja 1972, bila je aktuelna izgradnja železničke stanice Prokop, silazak Beograda na reke i šta uraditi sa 100 hektara dragocenog zemljišta u savskom amfiteatru.

Tito je komentarisao sve ideje, povoljno se izjašnjavao o pravcima metroa, izneo svoja razmišljanja o nedostatku parking-mesta i izgradnji garaža.

Po nalogu Branka Pešića, 1973. godine je u Zavodu za urbanizam osnovano Odeljenje za izradu studije beogradskog metroa. Član tog projektantskog tima bio je arhitekta Spasoje Krunić, kasnije redovni profesor Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, i predsednik gradske vlade od 1997-2000. godine.

Spasoje Krunić, iz svog iskustva, objašnjava šta se dogodilo sa graditeljskim snovima, kako se odustalo od metroa, predstavlja studiju, u tri toma, o Beogradskom metrou i govori o Beogradu 2000. godine, kada je on bio prvi čovek izvršne vlasti.

Emisija je na svojevrstan način suočavanje dva vremena, 1972. i 2000, urbanističkih snova i realnosti, dve ideologije kojoj su pripadali Tito i Krunić, a teme su ostale aktuelne do naših dana.