fantastichni uspesi

fantastichni uspesi inkluzije u srbiji: otac deteta sa invaliditetom 6 godina sedi u osnovnoj shkoli i cheka da se zavrshi chas da pomogne da dete promeni prostoriju, studenti sa oshtecenim sluhom nemaju prevodioca, deca sa oshtecenim vidom kojima roditelji chitaju lekcije, dakle deca i roditelji koji se snalaze sami, i pedagozi se snalaze kako znaju i umeju, a ako se ne snadju onda i nisu neki pedagozi, zar ne? kakva sramota! a u studiju struchnjaci koji se loptaju sa ministarstvima, ali zakon je, kao, najbolji u evropi. inkluzija ne sme da zavisi od ljubavi pedagoga i spremnosti roditelja da se zrtviju. u tom sluchaju se nishta zaista nije promenilo, niti ce. dobra volja jeste preduslov, ali je dobra volja - privatna stvar, na njoj ne moze (ne sme!) zasnovati sistem koji treba da ozbiljno funkcionishe. hvala vam i na ovom informisanju, josh jedna prilika da se razbesnim nad nama, kako smo povrshni i neozbiljni u svemu.