U jednoj povelji iz 1395. godine, kneginja Milica je napisala da poklanja manastiru Svetog Pantelejmona na Atosu vinograde "va grade svjatago Prokopija", što je prvo pominjanje Prokuplja u pisanim dokumentima.

Osim što je to prvo pominjanje slovenskog imena Prokuplja, sadržaj povelje ukazuje da je reč o području bogatom vinovom lozom. Narodna predanja kažu da je ovo bio grad Jug-Bogdana i rodno mesto njegove ćerke, kneginje Milice, pa je, otud, ona i mogla da poklanja vinograde. I kasniji putopisci, koji su ovuda prolazili "carskim drumom", nisu propuštali da zabeleže tu vinogradarsku odliku toga kraja. Iz te davne prošlosti potiče i sorta grožđa "prokupac", koja je, uz "smederevku", danas jedna od retkih naših autohtonih vrsta vinove loze.

U ovom vinogorju je šezdesetih godina prošlog veka osnovano i preduzeće "Prokupac", ali su poslednjih dvadesetak godina vinogradi u Toplici zapusteli.

Oko samog Prokuplja, gde su nekad bila čuvena vinogorja, nikle su kuće. Na Sokolici, Vršniku, Crkvenom potoku, Stražavačkoj čuki, iznad Nove Božurne, Babinog Potoka, u Podini, Resincu, Beloljinu, Pločniku i drugim poznatim pobrežjima ispod Jastrepca i Kopaonika - vinogradi su sada prava retkost.

U selima regiona su danas uglavnom staračka domaćinstva, što je jedan od glavnih razloga da je u ovom kraju ostalo malo onih koji gaje lozu, tako da gotovo više nije moguće naći vina proizvedena od "prokupca", čak ni u prodavnicama preduzeća "Prokupac".

Od nekadašnjih 3.600 hektara vinograda u Toplici, od čega je 90 odsto površina bilo zasađeno lozom "prokupca", ostalo je, uz veoma optimističke procene, oko 1.500, i to, uglavnom, na individualnim posedima ne većim od pet-deset do najviše dvadeset ari.

U poslednje vreme Prokupčani se vraćaju vinogradarskim poslovima svojih predaka, obnavljaju čokote, a polako niču i nove vinarije.

Autor i urednik: Milica Barjaktarević