Pismo iz 1920 - Priča u prvom licu, prvi put objavljena 1946. godine, vremenski pada u mart 1920. u doba posle Prvog svetskog rata. Pripovedač i njegov prijatelj Maks Levenfeld sede na koferima na železničkoj stanici Slavonski Brod i čekaju voz za koji ne znaju kada će doći. U nekoliko reči, pričaju jedan drugom kako su proveli rat. Za Maksa Levenfelda, Andrić kaže: "Posle toga velikog rata sretalo se među inteligentima dosta takvih kivnih ljudi, kivnih na neki naročit način, na nešto neodređeno u životu." Odlazeći zauvek, Maks govori da će u sebi stalno nositi sećanje na Bosnu, kao neku dugu, neizlečivu bolest... Monodrama je snimljena prema integralnoj verziji Andrićeve pri­če. Piš­če­ve di­leme oko naslova (Mržnja, Na uskom koloseku ili čak Pismo iz 1992. godine) predstavljaju Andrića kao izvanrednog poz­na­vao­ca bosanskih prilika. "Ovaj dramski monolog o tri sarajevske bogomolje i četiri religije koje naoko skladno egzistiraju na malom prostoru, a u stvari svaka za sebe iskucava neko svoje vreme, na sebe je pre­u­zeo izuzetno težak zadatak da sa posebnom umetničkom de­li­kat­noš­ću dosegne tragične ponore ove Andrićeve sentence i izbegne po­litičke plićake..." (Milutin Mišić, "TV novosti", 20. decembar 1995)

* Uloga: Mirsad Tuka (diplomski rad na FDU, klasa prof. Vladimir Jevtović)

* Urednik Jelica Zupanc, kostimograf Miroslava Čohadžić, scenograf Vuko Perović, kompozitor Petar Antonović, masker Ratko Ristić, ton majstor Milan Utržan, tehnička vođstva inž. Biljana Lazarević, inž. Andrej Baranov; dizajn slike Svetlana Ćirović video mikser Slobodan Janežić, kamerman Zoran Savić, direktor fotografije Veselko Krčmar, montažer Miroslav Nikolov, reditelj Slavenko Saletović

* Premijerno emitovano 11.12.1995; Koprodukcija RTS TVB i Zadužbina Ive Andrića