Писмо из 1920 - Прича у првом лицу, први пут објављена 1946. године, временски пада у март 1920. у доба после Првог светског рата. Приповедач и његов пријатељ Макс Левенфелд седе на коферима на железничкој станици Славонски Брод и чекају воз за који не знају када ће доћи. У неколико речи, причају један другом како су провели рат. За Макса Левенфелда, Андрић каже: "После тога великог рата сретало се међу интелигентима доста таквих кивних људи, кивних на неки нарочит начин, на нешто неодређено у животу." Одлазећи заувек, Макс говори да ће у себи стално носити сећање на Босну, као неку дугу, неизлечиву болест... Монодрама је снимљена према интегралној верзији Андрићеве при­че. Пиш­че­ве ди­леме око наслова (Мржња, На уском колосеку или чак Писмо из 1992. године) представљају Андрића као изванредног поз­на­вао­ца босанских прилика. "Овај драмски монолог о три сарајевске богомоље и четири религије које наоко складно егзистирају на малом простору, а у ствари свака за себе искуцава неко своје време, на себе је пре­у­зео изузетно тежак задатак да са посебном уметничком де­ли­кат­нош­ћу досегне трагичне поноре ове Андрићеве сентенце и избегне по­литичке плићаке..." (Милутин Мишић, "ТВ новости", 20. децембар 1995)

* Улога: Мирсад Тука (дипломски рад на ФДУ, класа проф. Владимир Јевтовић)

* Уредник Јелица Зупанц, костимограф Мирослава Чохаџић, сценограф Вуко Перовић, композитор Петар Антоновић, маскер Ратко Ристић, тон мајстор Милан Утржан, техничка вођства инж. Биљана Лазаревић, инж. Андреј Баранов; дизајн слике Светлана Ћировић видео миксер Слободан Јанежић, камерман Зоран Савић, директор фотографије Веселко Крчмар, монтажер Мирослав Николов, редитељ Славенко Салетовић

* Премијерно емитовано 11.12.1995; Копродукција РТС ТВБ и Задужбина Иве Андрића