nedelja, 02. maj 2010, 13:00
Trag u prostoru: Vojvođanska priča
Za mineralne i termomineralne vode u Panonskoj niziji znalo se od davnina. Ima zapisa koji ukazuju da su ih koristili još stari Rimljani, a kasnije i Turci.
Prva bušenja arterskih bunara, u novijoj istoriji, započeta su u Banatu. Još 1848. godine pominje se bušenje arterskih bunara u Pavlišu, kod Vršca. Dubine prvih bunara dostizale su i do 400 m, a neki od njih su i danas u upotrebi, poput Bezdana, Temerina, Zmajeva, Bečeja, Sente, Ade, jodne banje u Novom Sadu. Osnovna namena tih bunara bilo je snabdevanje pijaćom vodom, mada su neki korišćeni i u banjske svrhe.
Dvadeseti vek doneo je, na samom početku izvestan zastoj u bušenju bunara, a između dva svetska rata došlo je do intezivnijeg traganja za vodom u dubinama zemlje. U tom periodu, izbušeno je oko 600 bura, najviše u Banatu, pa nešto manje u Bačkoj i najmanje u Sremu.
Najintenzivnija istraživanja obavljena su tek osamdesetih godina dvadesetog veka. Celovitija saznanja o geotermalnom potencijalu bušotina su nedavno objedinjena u Geotermalnom atlasu Vojvodine.
Autor i urednik emisije Milica Barjaktarević.
komentari