недеља, 02. мај 2010, 13:00
Траг у простору: Војвођанска прича
За минералне и термоминералне воде у Панонској низији знало се од давнина. Има записа који указују да су их користили још стари Римљани, а касније и Турци.
Прва бушења артерских бунара, у новијој историји, започета су у Банату. Још 1848. године помиње се бушење артерских бунара у Павлишу, код Вршца. Дубине првих бунара достизале су и до 400 м, а неки од њих су и данас у употреби, попут Бездана, Темерина, Змајева, Бечеја, Сенте, Аде, јодне бање у Новом Саду. Основна намена тих бунара било је снабдевање пијаћом водом, мада су неки коришћени и у бањске сврхе.
Двадесети век донео је, на самом почетку известан застој у бушењу бунара, а између два светска рата дошло је до интезивнијег трагања за водом у дубинама земље. У том периоду, избушено је око 600 бура, највише у Банату, па нешто мање у Бачкој и најмање у Срему.
Најинтензивнија истраживања обављена су тек осамдесетих година двадесетог века. Целовитија сазнања о геотермалном потенцијалу бушотина су недавно обједињена у Геотермалном атласу Војводине.
Аутор и уредник емисије Милица Барјактаревић.
коментари