Dokumentarne FusNote

Ko je to davne 1978. godine naljutio moćnu Mariju Bakarić, predsednicu zvanične državne Konferencije žena? Toliko naljutio da je reagovala sva sila komunističkog fronta od gradskog odbora do zamislite Predsedništva SFRJ. Zašto se u krajnjem tražila ostavka Dunje Blažević, ondašnje direktorke Studentskog kulturnog centra gde je održana ova prva međunarodna konferencija žena kod nas i naovom delu Balkanu uopšte?

I koliko su u pravu oni koji tvrde da nam se tada u ta tri dana od 27 do 31. oktobra desila naša, beogradska "oktobarska revolucija" - podigle je neke bezobrazne, lepe, kreativne, inteligentne žene i protresle celu zemlju i uparloženu političku svitu!

A sve zato što su se te "razmažene buržujke" i intelektualke na visokim štiklama usudile, valjda iz dosade po nekima, da otvore ona pitanja kojima su hrabro izašle iz stereotipa prihvaćenog narativa emancipacije žena u javnoj sferi, i akcenat stavile na privatni onaj njen sopstveni prostor koga žene još ne da nisu oslobodile već teško i da su ga bile svesne. Ukratko - odlučile su da privatno učine javnim i time skandalizovale javnost.

Ova konferencija kojoj su prisustvovale, u to vreme, najpoznatije svetske i belosvetske borkinje za ženska prava u svakom smislu, iz 20-tak zemalja, na žalost bila je i prva i poslednja održana u ovakvom formatu i sa ovom kličinom znanja, snage, integriteta i aktivističkog poleta... Posle smo se svi vratili u svoje iznošene cipele a one provokativne cipele sa "visokim štiklama" zaboravile. Pokazalo je vreme.

Priču pripremili, realizovali i vizualizovali zajedno - Iva Veselinović, Igor Vujčić, Ana Pavlović, Marko Ž. Vučković, Miloš Mitrović, Jovana Filipović i Olivera Pančić koja potpisuje tekstove i režiju i uspešno već godinu dana vodi ovaj kreativni tim.