Документарне ФусНоте

Ко је то давне 1978. године наљутио моћну Марију Бакарић, председницу званичне државне Конференције жена? Толико наљутио да је реаговала сва сила комунистичког фронта од градског одбора до замислите Председништва СФРЈ. Зашто се у крајњем тражила оставка Дуње Блажевић, ондашње директорке Студентског културног центра где је одржана ова прва међународна конференција жена код нас и наовом делу Балкану уопште?

И колико су у праву они који тврде да нам се тада у та три дана од 27 до 31. октобра десила наша, београдска "октобарска револуција" - подигле је неке безобразне, лепе, креативне, интелигентне жене и протресле целу земљу и упарложену политичку свиту!

А све зато што су се те "размажене буржујке" и интелектуалке на високим штиклама усудиле, ваљда из досаде по некима, да отворе она питања којима су храбро изашле из стереотипа прихваћеног наратива еманципације жена у јавној сфери, и акценат ставиле на приватни онај њен сопствени простор кога жене још не да нису ослободиле већ тешко и да су га биле свесне. Укратко - одлучиле су да приватно учине јавним и тиме скандализовале јавност.

Ова конференција којој су присуствовале, у то време, најпознатије светске и белосветске боркиње за женска права у сваком смислу, из 20-так земаља, на жалост била је и прва и последња одржана у оваквом формату и са овом кличином знања, снаге, интегритета и активистичког полета... После смо се сви вратили у своје изношене ципеле а оне провокативне ципеле са "високим штиклама" заборавиле. Показало је време.

Причу припремили, реализовали и визуализовали заједно - Ива Веселиновић, Игор Вујчић, Ана Павловић, Марко Ж. Вучковић, Милош Митровић, Јована Филиповић и Оливера Панчић која потписује текстове и режију и успешно већ годину дана води овај креативни тим.