Eko karavan: Sela Polimlja

Jedini zvuk koji možete čuti jeste škripa snega dok koračate. Nema buke automobila i autobusa niti fabričkih pogona.

Planinska sela Polimlja su lepa, čista ali mahom pusta. Stari ostali, mladi otišli. Do 1980. godine, pričaju meštani, obrađivalo se sve što nije pod šumom bilo. Danas im se to ekonomski ne isplati. I ono što proizvedu nema kome da prodaju. A imaju odličan sir i kajmak i prvoklasnu dimljenu goveđu pršutu. Ishrana je tradicionalna - kuvana jela i raznovrsne pogače koje divno mirišu.

U selima u kojima je većinsko muslimansko stanovništvo pripremaju se - mantije, pite lišnjača ili koturača, urmašice, ekšijaš...

Selo Zavinograđe je bilo poznato po vinu i vinovoj lozi koja se vekovima uzgajala na osunčanim i plodnim padinama. Vinograda odavno nema. Stanovništvo se sada bavi voćarstvom a naziv sela ostade „za vino zagrađene površine" - Zavinograđe.

Polimlje i ceo planinski predeo povrh Prijepolja od pamtiveka je bio raskrsnica puteva, građenih za putovanja, trgovinu i osvajačke pohode. To je prostor u kome su kulturni i politički pečat ostavile mnoge civilizacije.

Nekada davno prolazili su tuda karavanski putevi. Putovalo se pešice ili na konjima preko vrletnih i besputnih planina. Karavani su donosili so, razne materijale, nakit, staklo, posuđe, a odnosili stoku, kožu, vunu, žito, rude i drvenu građu.

I danas u ovim predelima konj je mnogima osnovno prevozno sredstvo što potvrđuje susret sa deda Aljevićem koji sa svojim unucima na konju svakodnevno prevozi namirnice do svog zabitog sela.

Autor emisije Dragana Vasiljević.

Snimatelj Aleksandar Agbaba.