Еко караван: Села Полимља

Једини звук који можете чути јесте шкрипа снега док корачате. Нема буке аутомобила и аутобуса нити фабричких погона.

Планинска села Полимља су лепа, чиста али махом пуста. Стари остали, млади отишли. До 1980. године, причају мештани, обрађивало се све што није под шумом било. Данас им се то економски не исплати. И оно што произведу нема коме да продају. А имају одличан сир и кајмак и првокласну димљену говеђу пршуту. Исхрана је традиционална - кувана јела и разноврсне погаче које дивно миришу.

У селима у којима је већинско муслиманско становништво припремају се - мантије, пите лишњача или котурача, урмашице, екшијаш...

Село Завинограђе је било познато по вину и виновој лози која се вековима узгајала на осунчаним и плодним падинама. Винограда одавно нема. Становништво се сада бави воћарством а назив села остаде „за вино заграђене површине" - Завинограђе.

Полимље и цео планински предео поврх Пријепоља од памтивека је био раскрсница путева, грађених за путовања, трговину и освајачке походе. То је простор у коме су културни и политички печат оставиле многе цивилизације.

Некада давно пролазили су туда каравански путеви. Путовало се пешице или на коњима преко врлетних и беспутних планина. Каравани су доносили со, разне материјале, накит, стакло, посуђе, а односили стоку, кожу, вуну, жито, руде и дрвену грађу.

И данас у овим пределима коњ је многима основно превозно средство што потврђује сусрет са деда Аљевићем који са својим унуцима на коњу свакодневно превози намирнице до свог забитог села.

Аутор емисије Драгана Васиљевић.

Сниматељ Александар Агбаба.