petak, 24. dec 2021, 18:00
Dekodiranje nauke: Sindrom slomljenog srca
Sindrom slomljenog srca ili takotsubo kardiomiopatija ili tranzitorna apikalna asinhronija leve komore srca, to su ispadi u kinetici zidova leve komore, ali u odustvu opstruktivne koronarne bolesti. Uglavnom nastaje nakon nekog emotivnog i fizičkog stresa. Međutim prevelika sreća takođe može stresogeno da deluje na organizam, može da dovede do ovog sindroma. To su u stvrai ta neka prevelika iznenađenja kao venčanja, kada pobedi omiljeni sportski tim ili recimo dobitak na lutriji i tako dalje.
Naziv je dobio po japanskoj posudi za hvatanje hobotnica, koja ima uzano grlo i široku bazu. Stanje se odlikuje iznenadnim bolom u grudima i otežanim disanjem. Faktori rizika u ovom sindromu su starije osobe od 50 godina, naročito žene, genetska predispozicija i već postojeća neka neuropsihijatrijska oboljenja tipa depresija i anksioznosti. Istraživanja pokazuju da je godinama glavni neprijatan događaj bio smrtni slučaj, gubitak bliskog člana porodice, partnera, čak i kućnog ljubimca. Međutim sada nezavidno prvo mesto sve više zauzima stres od gubitka posla.
Dijagnostiku ove bolesti nije lako uspostaviti. Prvenstveno zato što je inicijalna prezentacija slična akutnom infarktu miokarda. Potrebno je više tih dijagnostičkih procedura da bi se postavila krajna dijagnoza. U svetu su urađene dve grupe kriterijuma za dijagnostiku ovog sindroma, jedni su od strane japanskih autora, a prerađeni modifikovani kriterijumi koji se i danas koriste su sa Majo klinike.
Ako se ne javi na vreme lekaru i ako se ne leči ova bolest može doći do komplikacija, koje mogu biti i kobne u smislu letalnog ishdoda. Bez obzira na intervencije lekara može biti smrtnih ishoda, što ukazuje na ozbiljnost ovog sindroma. Zbo čega je izuzetno važno edukovati ljude da bi reagovali na vreme.
Postoji mogućnost da se prevenira pojava ovog sindroma prvenstveno lečenjem i odlaskom kod lekara redovnim kontorlama pogotovu kada su u pitanju neuropsihijatrijske bolesti. Može se prevenirati zdravim životom, zdrvom ishranom, mediteranskom ishranom, svakodnevnim vežbama, kvalitetnim snom.
Kada smo pod stresom srcu prija sve ono što i duši prija, a svaki čovek za sebe individualno zna šta mu prija. To može biti druženje, putovanja, muzika, fizička aktivnost. Sve što prija samom čoveku. Što je više osoba krhkog zdravlja, to je veća verovatnoća da njegovo slomljeno srce može da pogorša zdravstveno stanje. Zato budite nežni sa srcima ljudi, kao što bi ste želeli da budu nežni prema vama.
Urednik emisije: Aleksandra Daničić
Novinar:Dragana Daničić
Snimatelj: Ivan Dimitrijević
Grafički dizajn: Bojana Dević Opačić
Montaža: Vladimir Jović
komentari