Trezor

Nikola Koka Janković (Kragujevac, 13.12.1926 - Beograd, 25.04.2017), osnovnu školu i gimnaziju završio u Kragujevcu. Na vajarskom odseku Akademije za likovne umetnosti u Beogradu studirao u klasama profesora Lojze Dolinara i Sretena Stojanovića. Bio je redovni profesor na istoj Akademiji (Fakultetu likovnih umetnosti) do penzionisanja 1991. godine. Član Srpske akademije nauka i umetnosti od 1997, odnosno 2006. Autor je značajnih skulptura na javnim mestima: Spomenik Borisu Kidriču u Beogradu (1963), Spomen obeležje pred fabrikom "Zastava" u Kragujevcu (1970), Spomenik Aleksi Šantiću u Mostaru, Vrata Muzeja 21. oktobar u Šumaricama u Kragujevcu (1975), Spomenik Nikoli Tesli u Kruševcu (1979), Spomen obeležje obešenim rodoljubima na Terazijama u Beogradu (1983), Skulptura Kneza Miloša u Sali Gimnazije u Kragujevcu (1983), Spomenik Joakimu Vujiću u Kragujevcu (1985), Spomenik Dositeju Obradoviću u Novom Sadu i Prištini (1990), Spomenik Vojvodi Radomiru Putniku Kragujevcu (1990, postavljen 1992). Po vlastitoj želji Janković ostavlja svoja dela voljenom Kragujevcu, a doživeo je i početak radova na izgradnji svog Legata.

Poklon za legat - Svečano otvaranja Legata snimala je za "Trezor" ekipa Dopisništva RTS-a iz Kragujevca, ali stalna postavka i izložba pod nazivom "Živeti umetnost" bila je izuzetni bogata ne samo izloženim vajarskim delima, čuvenim Kokinim portretima, nego su izložbeni prostor popunili Kokini prijatelji, njegovi nekadašnji studenti, poštovaci, zvaničnici... nije se sve moglo ni snimiti, a ni sve snimljeno sada prikazati. Ali najbolje što je moglo da učini uredništvo "Trezora" jeste da i samo priloži nešto Legatu, a taj izbor audio-vizuelnih pokloni videćete u današnjoj emisiji. Sa mnogo emocija pridružio nam se fotograf Branko Belić svojim izborom fotografija... No, da krenemo redom: prvo snimak sa svečanog otvaranja Legata Koke Jankovića, zatim četiri arhivska snimka iz Programskog arhiva Televizije Srbije: Koka o Matiji Vukoviću (1986), o svom detinjstvu (1988), Na Likovnoj koloniji (2017), u Mostaru na otkrivanju spomenika Aleksi Šantiću (2002) i na kraju fotografije po izboru Branka Belića.
Na otvaranju Legata, arh. Zoran Gagić autor projekta, govorio je manje o tom zadatku čiji je rezultat u svoj svojoj lepoti i veličini može videti, a više o samom Jankoviću: "... I na kraju kada bi osetio da studentima nedostaje znatiželje, govorio je koliko je samoinicijativa važna i da je pogrešno da se studenti u svom formiranju previše oslanjaju na profesore. Ulogu profesora stavljao je na poslednje mesto. Isticao je da se najviše može naučiti od kolega na klasi, kao i da su dela iz istorije umetnosti veoma važna nastavna sredstva. Pretpostavljam da bi veoma rado citirao Monroa koji je o međusobnim uticajima na umetnika navodio ovaj primer: Genij pastira Đota se ostvario zato što je Đoto nadahnut posmatranjem Džimobuove freske, a ne zato što je gledao ovce na paši". Zoran Gagić dodaje i šaljivu rečenicu koju je Koka Janković čuo od jednog svog prijatelja i često je citirao: "Ko zna taj radi, ko ne zna taj uči druge".

- Učesnici: arh. Zoran Gagić, autor projekta Legata; vajar Zdravko Joksimović, profesor vajarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu
- Snimatelj Boban Lazarević Dopisništvo RTS Kragujevac, urednici istraživači Branka Grković, Milena Jekić Šotra, grafička obrada Igor Gimboš, montažer Jakov Kronja, autor Bojana Andrić
- Snimano 11.12.2019, premijerno emitovanje; Redakcija za istoriografiju

Na izložbi Mateje Vukovića Petkom u 22 - dva odlomka iz priloga sa retrospektivne izložbe vajara Matije Vukovića (1925-1985) novembra 1986, u Muzeju savremene umetnosti. Koka Janković govori o autoru i njegovom izuzetnom delu, ali vrlo kritički govori o jugoslovenskoj vajarskoj sceni koja nije na adekvatan način ni uvažavali niti odala priznanje Vukovićevom radu i delu.
- Učesnik: vajar, profesor Univerziteta u Beogradu Nikola Koka Janković
- Premijerno emitovano 21.11.1986; Redakcija programa iz kulture, urednik Zora Korać

Mali program - u čuvenoj seriji školskog programa poznati naučnici i umetnici, govore o svom detinjstvu i izboru zanimanja. Tako i Koka Janković govori o svom prvom crtežu kada je drugom razredu osnovne škole nacrtao mlađeg brata iz profila i učinio mu se da je dobar i da liči, vrlo ponosan napravio je paspartu, uramio crtež i okačio na zid. Ali vremenom, kad bi gledao portret više tu sličnost nije nalazio... Otac je imao kafanu pa je tamo Koka sedeo i crtao portrete gostiju - krišom. "Otac je voleo matematiku i govorio je da je matematika stvoriila sve oko nas i tražio je od mene i moje mlađe braće da učimo matematiku, a ne slikarstvo jer to može svako da radi. Kad je došao rat ja sam bio na maloj maturi, upoznao sam u Kragujevcu Srbu Petkovića, to je vajar koji je završio Školu primenjenih umetnosti koja je radila i za vreme okupacije. Ja sam došao kod njega da naučim nešto o crtanju, i video njega kako vaja. Pošto sam stanovao blizu jedne ciglane, odmah sam otišao i nabavio glinu, napravio konstrukciju kao što je Petković radio i počeo da vajam... Završio sam četvrti razred i hteo da upišem Školu primenjenih umetnosti u Beogradu, ali otac nije hteo ni da čuje, ali na nagovor nekih ljudi koji su dolazili u kafanu, pristao je, ali da pre toga završim gimnaziju... Imali smo neko malo dvorište koje je bilo ograđeno sa svih strana, imalo je neko svetlo koje je padalo odozgo, difuzno. Ja sam obično tu vajao. Kad bi otac prolazio okretao bi glavu, hteo je da pokaže da on to ne ceni. Ja sam jedared zatekao sam se na stepeništu koje je vodilo u naš stan i čuo sam kad je otac rekao doktoru Matiću: 'Idi pogledaj šta ovaj moj radi i šta je napravio'. Meni je to bilo milo, video sam da to on ipak ceni što radim, ali nije hteo da pokaže. Tražio je uvek više od nas i često bi nas prekinuo rečima "tvori pa govori"!
- Učesnici: vajar, akademik, profesor Univerziteta u Beogradu Nikola Koka Janković
- Realizacija Miroslav Lazić, urednik serije Vinka Matijašić
- Snimano 11.12.1988, premijerno emitovano 21.12.1988; Redakcija školskog programa, urednik Čedomir Mirković

Likovna kolonija - Nekad kad čovek u ono što radi unese samog sebe, on je već blizu nekoj umetnosti. "Ja u ovih 90 godina pamtim štošta. Kad sam bio dečak, na planeti je živelo dve milijarde ljudi. A sada nas ima - sedam! E, tako je na svim poljima. Programiran sam za analogno, a prinuđen da živim u digitalnom dobu. Učeni smo da trajemo i budemo dosledni, a sada se životni stavovi menjaju sa godišnjim dobima. Osnovni stub ljudske prirode činila je emotivnost, ona se nužno utiskivala i u umetničko delo. Pogledajte gde je danas ta emotivnost, čak i među ljubavnim parovima - nepotreban balast. Ništa više ne razumem..." Tako je govorio Koka Janković, veliki vajar, stari profa sa Akademije, autor značajnih spomenika, vaspitač generacija... "Sinonim života je kretanje. Kad gledamo jednu skulpturu mi je ne gledamo samo simultano, gledamo je sukcesivno i naš pogled ide po njoj. Tu postoje ritmovi, postoji sklad... ako nešto štrči, to prikazuje snagu ili nešto drugo... Skulptura nije samo ono što ona predstavlja, nego i šta znači. Jer kad čitate Dostrojevskog, Zločin i kaznu, to je kriminalni roman, ali taj roman nije ono što je pisala Agata Kristi, on ima jedan dublji značaj. Tako i skulptura."

- Učesnici: vajar, akademik, profesor Univerziteta u Beogradu Nikola Koka Janković
- Snimatelji Darko Bursać, Vasko Vasović, Dragan Lapčević, asistent snimatelja Srđan Basarić, tonski snimatelj Zlatko Stojanović, autor muzike Rene Obri, Marko Beltrami, dizajner zvuka Marko Vučković, montažer Marija Lorencin, rasvetljivač Žikica Nikolić, sekretar režije Miljana Pjevović, vozač Dragan Stojković, izvršni producent Slavica Stefanović, reditelj i urednik Vesko Butrić
- Snimano 13.01.2016, premijerno emitovano 31.07.2016, reprizirano 04.12.2017; Redakcija igranog programa

Mostar novog veka - je priča o tome kako se ponovo rađa jedan grad nakon ratnih razaranja devedesetih godina dvadesetog veka. Obnova Starog mosta koji je uništen 8. avgusta 1993. godine otpočela je sredinom avgusta 2002. godine vađenjem kamena koji se obrušio sa njegovih lukova i završio duboko na dnu Neretve prilikom granatiranja... Još jedna znamenitost Mostara uništena u ratu jeste spomenik pesniku Aleksi Šantiću koji je postavljen 1974. Na poziv iz Mostara, Nikola Janković ponovo radi spomenik oktobra 2002, kamera prati iznošenje statue iz Smederevske livnice i put do Mostara, zatim sa prisustvujemo svečanom otkrivanje na starom mestu u parku u Gornjoj Mahali.
- Učesnici: novinar Vojkan Milenković, vajar Nikola Koka Janković, predsednik Društva "Prosvjeta" Ratko Pejanović; bivši gradonačelnik Mostara Braca Andrić; autor snimka granatiranja Starog mosta Nedžad Kasumović; federalni ministar obrazovanja, nauke, kulture i sporta prof. Mujo Demirović; gradonačelnik Mostara Hamdija Jahić; glumac Zoran Bečić
- Producent redakcije Snežana Sinđelić, organizator Miroslav Božić, obrada zvuka Marko M. Vučković, montažeri Milan Radičević, Vladimir Milenković; snimatelj Zoran Popović, reditelj Mina Stanojević, autor Vojkan Milenković
- Snimano oktobra 2002, premijerno emitovano decembra 2002; Redakcija dokumentarnog programa, urednik Božidar Nikolić

Poklon fotografa Branka Belića legatu Koke Jankovića - prilog sadrži deset fotografija Koke Jankovića u ateljeu i šest fotografija u društvu sa prijateljima, na bradiću na reci: vajari Tamara Rakić, Marijana Gvozdenović, Ratko Vukanović, slikar Petar Omčikus, arhitekta Dragoslav Draža Marčić, fotograf Branko Belić

- Za "Trezor" 17. decembra 2021