Трезор

Никола Кока Јанковић (Крагујевац, 13.12.1926 - Београд, 25.04.2017), основну школу и гимназију завршио у Крагујевцу. На вајарском одсеку Академије за ликовне уметности у Београду студирао у класама професора Лојзе Долинара и Сретена Стојановића. Био је редовни професор на истој Академији (Факултету ликовних уметности) до пензионисања 1991. године. Члан Српске академије наука и уметности од 1997, односно 2006. Аутор је значајних скулптура на јавним местима: Споменик Борису Кидричу у Београду (1963), Спомен обележје пред фабриком "Застава" у Крагујевцу (1970), Споменик Алекси Шантићу у Мостару, Врата Музеја 21. октобар у Шумарицама у Крагујевцу (1975), Споменик Николи Тесли у Крушевцу (1979), Спомен обележје обешеним родољубима на Теразијама у Београду (1983), Скулптура Кнеза Милоша у Сали Гимназије у Крагујевцу (1983), Споменик Јоакиму Вујићу у Крагујевцу (1985), Споменик Доситеју Обрадовићу у Новом Саду и Приштини (1990), Споменик Војводи Радомиру Путнику Крагујевцу (1990, постављен 1992). По властитој жељи Јанковић оставља своја дела вољеном Крагујевцу, а доживео је и почетак радова на изградњи свог Легата.

Поклон за легат - Свечано отварања Легата снимала је за "Трезор" екипа Дописништва РТС-а из Крагујевца, али стална поставка и изложба под називом "Живети уметност" била је изузетни богата не само изложеним вајарским делима, чувеним Кокиним портретима, него су изложбени простор попунили Кокини пријатељи, његови некадашњи студенти, поштоваци, званичници... није се све могло ни снимити, а ни све снимљено сада приказати. Али најбоље што је могло да учини уредништво "Трезора" јесте да и само приложи нешто Легату, а тај избор аудио-визуелних поклони видећете у данашњој емисији. Са много емоција придружио нам се фотограф Бранко Белић својим избором фотографија... Но, да кренемо редом: прво снимак са свечаног отварања Легата Коке Јанковића, затим четири архивска снимка из Програмског архива Телевизије Србије: Кока о Матији Вуковићу (1986), о свом детињству (1988), На Ликовној колонији (2017), у Мостару на откривању споменика Алекси Шантићу (2002) и на крају фотографије по избору Бранка Белића.
На отварању Легата, арх. Зоран Гагић аутор пројекта, говорио је мање о том задатку чији је резултат у свој својој лепоти и величини може видети, а више о самом Јанковићу: "... И на крају када би осетио да студентима недостаје знатижеље, говорио је колико је самоиницијатива важна и да је погрешно да се студенти у свом формирању превише ослањају на професоре. Улогу професора стављао је на последње место. Истицао је да се највише може научити од колега на класи, као и да су дела из историје уметности веома важна наставна средства. Претпостављам да би веома радо цитирао Монроа који је о међусобним утицајима на уметника наводио овај пример: Гениј пастира Ђота се остварио зато што је Ђото надахнут посматрањем Џимобуове фреске, а не зато што је гледао овце на паши". Зоран Гагић додаје и шаљиву реченицу коју је Кока Јанковић чуо од једног свог пријатеља и често је цитирао: "Ко зна тај ради, ко не зна тај учи друге".

- Учесници: арх. Зоран Гагић, аутор пројекта Легата; вајар Здравко Јоксимовић, професор вајарства на Факултету ликовних уметности у Београду
- Сниматељ Бобан Лазаревић Дописништво РТС Крагујевац, уредници истраживачи Бранка Грковић, Милена Јекић Шотра, графичка обрада Игор Гимбош, монтажер Јаков Кроња, аутор Бојана Андрић
- Снимано 11.12.2019, премијерно емитовање; Редакција за историографију

На изложби Матеје Вуковића Петком у 22 - два одломка из прилога са ретроспективне изложбе вајара Матије Вуковића (1925-1985) новембра 1986, у Музеју савремене уметности. Кока Јанковић говори о аутору и његовом изузетном делу, али врло критички говори о југословенској вајарској сцени која није на адекватан начин ни уважавали нити одала признање Вуковићевом раду и делу.
- Учесник: вајар, професор Универзитета у Београду Никола Кока Јанковић
- Премијерно емитовано 21.11.1986; Редакција програма из културе, уредник Зора Кораћ

Мали програм - у чувеној серији школског програма познати научници и уметници, говоре о свом детињству и избору занимања. Тако и Кока Јанковић говори о свом првом цртежу када је другом разреду основне школе нацртао млађег брата из профила и учинио му се да је добар и да личи, врло поносан направио је паспарту, урамио цртеж и окачио на зид. Али временом, кад би гледао портрет више ту сличност није налазио... Отац је имао кафану па је тамо Кока седео и цртао портрете гостију - кришом. "Отац је волео математику и говорио је да је математика створиила све око нас и тражио је од мене и моје млађе браће да учимо математику, а не сликарство јер то може свако да ради. Кад је дошао рат ја сам био на малој матури, упознао сам у Крагујевцу Србу Петковића, то је вајар који је завршио Школу примењених уметности која је радила и за време окупације. Ја сам дошао код њега да научим нешто о цртању, и видео њега како ваја. Пошто сам становао близу једне циглане, одмах сам отишао и набавио глину, направио конструкцију као што је Петковић радио и почео да вајам... Завршио сам четврти разред и хтео да упишем Школу примењених уметности у Београду, али отац није хтео ни да чује, али на наговор неких људи који су долазили у кафану, пристао је, али да пре тога завршим гимназију... Имали смо неко мало двориште које је било ограђено са свих страна, имало је неко светло које је падало одозго, дифузно. Ја сам обично ту вајао. Кад би отац пролазио окретао би главу, хтео је да покаже да он то не цени. Ја сам једаред затекао сам се на степеништу које је водило у наш стан и чуо сам кад је отац рекао доктору Матићу: 'Иди погледај шта овај мој ради и шта је направио'. Мени је то било мило, видео сам да то он ипак цени што радим, али није хтео да покаже. Тражио је увек више од нас и често би нас прекинуо речима "твори па говори"!
- Учесници: вајар, академик, професор Универзитета у Београду Никола Кока Јанковић
- Реализација Мирослав Лазић, уредник серије Винка Матијашић
- Снимано 11.12.1988, премијерно емитовано 21.12.1988; Редакција школског програма, уредник Чедомир Мирковић

Ликовна колонија - Некад кад човек у оно што ради унесе самог себе, он је већ близу некој уметности. "Ја у ових 90 година памтим штошта. Кад сам био дечак, на планети је живело две милијарде људи. А сада нас има - седам! Е, тако је на свим пољима. Програмиран сам за аналогно, а принуђен да живим у дигиталном добу. Учени смо да трајемо и будемо доследни, а сада се животни ставови мењају са годишњим добима. Основни стуб људске природе чинила је емотивност, она се нужно утискивала и у уметничко дело. Погледајте где је данас та емотивност, чак и међу љубавним паровима - непотребан баласт. Ништа више не разумем..." Тако је говорио Кока Јанковић, велики вајар, стари профа са Академије, аутор значајних споменика, васпитач генерација... "Синоним живота је кретање. Кад гледамо једну скулптуру ми је не гледамо само симултано, гледамо је сукцесивно и наш поглед иде по њој. Ту постоје ритмови, постоји склад... ако нешто штрчи, то приказује снагу или нешто друго... Скулптура није само оно што она представља, него и шта значи. Јер кад читате Достројевског, Злочин и казну, то је криминални роман, али тај роман није оно што је писала Агата Кристи, он има један дубљи значај. Тако и скулптура."

- Учесници: вајар, академик, професор Универзитета у Београду Никола Кока Јанковић
- Сниматељи Дарко Бурсаћ, Васко Васовић, Драган Лапчевић, асистент сниматеља Срђан Басарић, тонски сниматељ Златко Стојановић, аутор музике Рене Обри, Марко Белтрами, дизајнер звука Марко Вучковић, монтажер Марија Лоренцин, расветљивач Жикица Николић, секретар режије Миљана Пјевовић, возач Драган Стојковић, извршни продуцент Славица Стефановић, редитељ и уредник Веско Бутрић
- Снимано 13.01.2016, премијерно емитовано 31.07.2016, репризирано 04.12.2017; Редакција играног програма

Мостар новог века - је прича о томе како се поново рађа један град након ратних разарања деведесетих година двадесетог века. Обнова Старог моста који је уништен 8. августа 1993. године отпочела је средином августа 2002. године вађењем камена који се обрушио са његових лукова и завршио дубоко на дну Неретве приликом гранатирања... Још једна знаменитост Мостара уништена у рату јесте споменик песнику Алекси Шантићу који је постављен 1974. На позив из Мостара, Никола Јанковић поново ради споменик октобра 2002, камера прати изношење статуе из Смедеревске ливнице и пут до Мостара, затим са присуствујемо свечаном откривање на старом месту у парку у Горњој Махали.
- Учесници: новинар Војкан Миленковић, вајар Никола Кока Јанковић, председник Друштва "Просвјета" Ратко Пејановић; бивши градоначелник Мостара Браца Андрић; аутор снимка гранатирања Старог моста Неџад Касумовић; федерални министар образовања, науке, културе и спорта проф. Мујо Демировић; градоначелник Мостара Хамдија Јахић; глумац Зоран Бечић
- Продуцент редакције Снежана Синђелић, организатор Мирослав Божић, обрада звука Марко М. Вучковић, монтажери Милан Радичевић, Владимир Миленковић; сниматељ Зоран Поповић, редитељ Мина Станојевић, аутор Војкан Миленковић
- Снимано октобра 2002, премијерно емитовано децембра 2002; Редакција документарног програма, уредник Божидар Николић

Поклон фотографа Бранка Белића легату Коке Јанковића - прилог садржи десет фотографија Коке Јанковића у атељеу и шест фотографија у друштву са пријатељима, на брадићу на реци: вајари Тамара Ракић, Маријана Гвозденовић, Ратко Вукановић, сликар Петар Омчикус, архитекта Драгослав Дража Марчић, фотограф Бранко Белић

- За "Трезор" 17. децембра 2021