Veliki padovi

I pre, ali i nakon što je prepoznat kao naš navodno veliki prijatelj i tobožnji branitelj i javni zastupnik naše stvari, Peter Handke je u Srbiji retko igran u pozorištu, ali i malo i čitan. Nobelova nagrada nije mnogo promenila u recepciji Handkea kod nas. Dakle, ne možemo govoriti o nekoj inflaciji njegovih komada na pozorišnim scenama. Ipak, sredinom marta ove godine najpre je Miloš Lolić režirao vrlo uspešnu predstavu Kaspar u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Tokom oktobra izašle su još dve premijere, ali po Handkeovim romanima Golmanov strah od penala (Srpsko narodno pozorište) i Veliki pad (KPGT). O tome koja su i kakva iskušenja igranja Handkea u pozorištu danas, ali i inače, s obzirom na njegovo posebno, specifično pismo, dramski i prozni diskurs uopšte, govore književni prevodilac Drinka Gojković i dramaturg Periša Perišić.

Da li su predstave koje otvaraju ili provociraju pitanja zloupotrebe vlasti i njene sprege s kriminalom ili predstave koje tretiraju i preispituju društveni i pravno-sudski odnos prema žrtvama seksualnog nasilja po pravilu predodređene na uspeh u pozorištu, a s obzirom na aktuelni kontekst, društvo, vreme i svet u kojem živimo? Ovu temu analiziramo na primerima predstava Vlast (Narodno pozorište u Beogradu) i Pristanak (Atelje 212).

Na kraju, ali ne i na poslednjem mestu, sledi otvoreno pismo Upravnom odboru Beogradskog dramskog pozorišta i Sekretaru za kulturu grada Beograda u kojem autor serijala Čitanje pozorišta ukazuje na zloupotrebe službenog položaja direktora Beogradskog dramskog pozorišta.

Autor i urednik serijala: Slobodan Savić