nedelja, 22. feb 2009, 00:20

59. berlinski filmski festival

Kriza je reč koja se najviše čula tokom 59. berlinskog festivala. Jednim delom zbog nekolicine igranih i dokumentarnih filmova o razarajućim moćima kapitalizama i o globalizaciji. S druge strane filmska industrija dočekala je Berlinale pogođena krizom koja je presušila finansijske izvore i otežala prodaju filmova, kupovinu novih scenarija i pronalaženje koprodukcionih partnera na velikom berlinskom marketu.

Ipak da sve ne bude tako sumorno doprinelo je nekoliko komedija i romantičnih ljubavnih filmova te se bioskop ponovo pokazao kao sjajno mesto u kome se na trenutak zaboravljaju aktuelni problemi, što dokazuje i rekordni broj posetilaca u istoriji festivala - 270.000.

Ako govorimo o kvalitetu filmova, posebno onih 18 koji su se takmičili za Zlatnog medveda, utisak je da je previše bilo onih koji su u konkurenciju ušli samo zbog zvučnih glumačkih imena, a ona su, činjenica je, tokom svih festivalskih dana, krasila crvenih tepih na Potsdamer placu - od Kejt Vinslet, Ralfa Fajnsa preko Mišel Fajfer, Demi Mur, Kijanu Rivsa do Rene Zelveger.

Što se nagrada tiče istorija se ponovila: nagrađeni su široj javnosti pretežno nepoznati autori i glumci a Zlatni medved je već drugu godinu za redom otišao u Južnu Ameriku.

U emisiji Sandre Perović posvećene 59. Berlinalu ekskluzivno govore Klajv Oven, Tom Tikver i Armin Miler Štal čiji je film "Međunarodna zavera" otvorio festival, predstavnik veterana koji su se takmičili za Zlatnog medveda Bertran Tavernije i jedan od glavnih glumaca u njegovom trileru Džon Gudman, proslavljeni francuski sineasta Fransoa Ozon, britanac Stiven Doldri reditelj filma "Čitač" kao i zvezde novog holivduskog hita "Pink panter 2" Stiv Martin i Žan Reno.

broj komentara 1 pošalji komentar
(četvrtak, 26. mar 2009, 23:39) - julian 1969 [neregistrovani]
pošalji odgovor

Povodom zadnjeg Berlinala

... Sandra vrlo koncizno i nadahnuto izvestava sa festivala, tako da mi se cini kao da sam i ja deo atmosfere, prosto je coveku jako zao sto je ovde tako blizu a tako daleko, bez preterane euforije, tako da prica ambivalentno ponese i prosto se oseca da se nesto lepo propustio! Prijatno je slusati kako slatkorecito profesionalno vergla o filmovima u kojima je osetila neku bliskost sa likovima i dogadjajima pa opusta coveka kao kad tone u necije tudje sne...