Trezor

Veleizdajnički proces - Veleizdajnički proces u Banjaluci (1915-1916) bio je najveći od 17 takvih procesa u Bosni i Hercegovini, vođenih u Prvom svetskom ratu. Proces je počeo u vreme kada Kraljevina Srbija i sile Antante doživljavaju neuspehe. Oputuženo je 156 Srba: istaknuti političari, učitelji, sveštenici, advokati, lekari, trgovci... Posle Sarajevskog atentata, austrougarske okupacione vlasti su krenule pod lažnim optužbama u veliku policijsku akciju hapšenja uglednijih Srba. Zemaljska vlada za Bosnu i Hercegovinu uvela je i zabranu upotrebe ćirilice, zatvarane su srpske škole, ukinuta krsna slava, zabranjen rad svim srpskim društvima. Na inicijativu hrvatskog nacionaliste i generala Stjepana Sarkotića, organizovan je veliki "Veleizdajnički proces" u Banjaluci, koji je počeo 3. novembra 1915. godine, a završio se 16. marta 1916. godine. Na osnovu § 111, tj. radi veleizdaje, za sve, osim za trojicu maloletnih, predložena je smrtna kazna. Kao prvooptuženi u Banjalučkom procesu označen je Vasilj Grđić, profesor istorije i geografije u Gacku, poslanik u bosanskom Saboru i sekretar društva "Prosvjeta". Konačnom presudom, izrečenom 1916. godine 16 lica je osuđeno na smrt, 87 ih je dobilo kaznu zatvora od 2 do 20 godina. Preostale 53 osobe su oslobođene optužbe. Zalaganjem Srpske vlade i Nikole Pašića koji su tada bili na Krfu, uz pomoć kralja Alfonsa XIII, pape Benedikta XV i mnogih drugih svetskih državnika i diplomata, šesnaest ljudi spaseno je smrti. Osmorica su dobili doživotne kazne zatvora, petorica kaznu od 20 godina zatvora, dve osobe osuđene su na 16 godina. Svi osuđeni su oslobođeni odmah po završetku rata. Zašto se o ovom velikom i bitnom procesu za Srbe, koji se odigravao u toku Velikog rata malo zna i još manje priča, pogotovo u široj javnosti, saznajemo iz dinamičnog dijaloga dvojice istoričara, dr Mastilovića i dr Kovića, na ovom svojevrsnom javnom času u "Trezoru". Koliko su nam neke stvari kao jednom, istom narodu, jasnije i bliže ako su sa ove strane Drine i koliko o nekim događajima iz sopstvene istorije ne znamo ili ih lakše zaboravljamo ako su "daleko", na drugoj strani.

- Učesnici: Dekan Filozofskog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu prof. dr Draga Mastilović, docent Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu prof. dr Miloš Ković
- Urednik istraživač Milena Jekić Šotra, ekipa Zepter Creative studija: tehničko vođstvo Miloš Ristić, snimatelj zvuka Miloš Božić, snimatelj Dejan Filipović, direktor fotografije Vladan Obradović; urednik Bojana Andrić
- Snimano 11.03.2016, premijerno emitovano 31.03.2016, reprizirano 28.04.2016 (RTS SAT); Redakcija za istoriografiju