Трезор

Велеиздајнички процес - Велеиздајнички процес у Бањалуци (1915-1916) био је највећи од 17 таквих процеса у Босни и Херцеговини, вођених у Првом светском рату. Процес је почео у време када Краљевина Србија и силе Антанте доживљавају неуспехе. Опутужено је 156 Срба: истакнути политичари, учитељи, свештеници, адвокати, лекари, трговци... После Сарајевског атентата, аустроугарске окупационе власти су кренуле под лажним оптужбама у велику полицијску акцију хапшења угледнијих Срба. Земаљска влада за Босну и Херцеговину увела је и забрану употребе ћирилице, затваране су српске школе, укинута крсна слава, забрањен рад свим српским друштвима. На иницијативу хрватског националисте и генерала Стјепана Саркотића, организован је велики "Велеиздајнички процес" у Бањалуци, који је почео 3. новембра 1915. године, а завршио се 16. марта 1916. године. На основу § 111, тј. ради велеиздаје, за све, осим за тројицу малолетних, предложена је смртна казна. Као првооптужени у Бањалучком процесу означен је Васиљ Грђић, професор историје и географије у Гацку, посланик у босанском Сабору и секретар друштва "Просвјета". Коначном пресудом, изреченом 1916. године 16 лица је осуђено на смрт, 87 их је добило казну затвора од 2 до 20 година. Преостале 53 особе су ослобођене оптужбе. Залагањем Српске владе и Николе Пашића који су тада били на Крфу, уз помоћ краља Алфонса XIII, папе Бенедикта XV и многих других светских државника и дипломата, шеснаест људи спасено је смрти. Осморица су добили доживотне казне затвора, петорица казну од 20 година затвора, две особе осуђене су на 16 година. Сви осуђени су ослобођени одмах по завршетку рата. Зашто се о овом великом и битном процесу за Србе, који се одигравао у току Великог рата мало зна и још мање прича, поготово у широј јавности, сазнајемо из динамичног дијалога двојице историчара, др Мастиловића и др Ковића, на овом својеврсном јавном часу у "Трезору". Колико су нам неке ствари као једном, истом народу, јасније и ближе ако су са ове стране Дрине и колико о неким догађајима из сопствене историје не знамо или их лакше заборављамо ако су "далеко", на другој страни.

- Учесници: Декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву проф. др Драга Мастиловић, доцент Одељења за историју Филозофског факултета у Београду проф. др Милош Ковић
- Уредник истраживач Милена Јекић Шотра, екипа Зептер Цреативе студија: техничко вођство Милош Ристић, сниматељ звука Милош Божић, сниматељ Дејан Филиповић, директор фотографије Владан Обрадовић; уредник Бојана Андрић
- Снимано 11.03.2016, премијерно емитовано 31.03.2016, репризирано 28.04.2016 (РТС САТ); Редакција за историографију