Trezor

Velimir Lukić, pesnik i dramski pisac (Beograd 10. februar 1936 - Beograd 29. avgust 1997)

Velimir Lukić, diplomirao je dramaturgiju na Akademiji za pozorište film i televiziju, u klasi profesora Josipa Kulundžića. Radio je kao novinar Radio Beograda, potom dramaturg, direktor Drame i upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu. Ostao je zapamćen i kao najmlađi direktor Drame u istoriji Narodnog pozorišta u Beogradu, kada se zaposlio imao je svega 28 godina. Autor je petnaest zbirki poezije, među kojima: Poziv godine, Čudesni predeo, Magla i lik, Budne senke tame; drama Afera nedužne Anabele, Okamenjeno more, Santa Maria de la salute, Drugi život kralja Osvalda, Valpurgijska noć, Tebanska kuga i dr. Njegove drame su igrane na svim značajnim pozornicama nekadašnje Jugoslavije, a prevođene su na engleski, francuski, češki, nemački, poljski, mađarski i arapski jezik. Dobitnik je "Oktobarske nagrade" za književnost, dve "Sterijine nagrade",''Zlatni lovorov venac'' Festivala malih scena u Sarajevu i nagrade Saveza udruženja dramskih umetnika Jugoslavije ''Marin Držić''.

Magično vreme sna i nestajanja - Lukić govori o svojim pesničkim počecima, o prijateljstvu sa Brankom Miljkovićem, poznanstvu sa Ivom Andrićem, o svom dugogodišnjem radu u Narodnom pozorištu, o Ateljeu 212... Lukić će ostati upamćen kao najmlađi direktor Drame Naradnog pozorišta. Kad je došao u nacionalni teatar, Raša Plaović ga je nazvao ''mladi plajvaz'', a glumačka zvezda Ljubinka Bobić, koja je upravo spremala ''Ministarku'', dočekala ga je rečima: ''Slušaj mali, o Nušiću znam bolje od tebe i šta i kako ga treba igrati. Ovo će biti velika predstava samo ako se ti ne budeš mešao. Sedi, uči i zapisuj''. Lukić, plodan dramski pisac objašnjava svoja dela i kako i zašto je antička filozofija i književnost za njega uvek inspiracija. Za kraj razgovora ostavljena je priča o svakodnevnici i zašto se i dalje, posle toliko godina, još uvek bavi pisanjem.

- Učesnik: Velimir Lukić; sagovornik Anita Panić

- Autor Anita Panić, snimatelj Sreten Stanojević, snimatelj zvuka Radoš Milosavljević; montažeri Natalija Nikolić, Đorđe Anđelković; obrada zvuka Đorđe Đurović; reditelj Anja Drulović

- Premijerno emitovano 29.9.1995, Redakcija za kulturu, urednik Predrag Perišić; reprizirano u "Trezoru" 29.08.2012. i 21.06.2013

Dr Lazar Laza Kostić, advokat, književnik i novinar, profesor Srpske gimnazije u Novom Sadu, akademik (Kovilj, 12. februar 1841 - Beč, 9. decembar 1910)

Laza Kostić završio je studije prava i doktorat na Univerzitetu u Pešti. Službovanje je počeo kao gimnazijski nastavnik u Novom Sadu; zatim postaje advokat, veliki beležnik i predsednik suda. Potom se, sve do smrti, isključivo bavi književnošću, novinarstvom, politikom i javnim nacionalnim poslovima. Dvaput je bio u zatvoru u Pešti: prvi put zbog lažne dostave da je učestvovao u ubistvu kneza Mihaila i drugi put zbog borbenog i antiaustrijskog govora. Potom živi u Beogradu i uređuje Srpsku nezavisnost, ali pod pritiskom reakcionarne vlade morao je da napusti Srbiju. Na poziv kneza Nikole sklonio se u Crnu Goru i tu ostaje oko pet godina, kao urednik zvaničnih crnogorskih novina. U Somboru je proveo ostatak života relativno mirno. Jedna od najpoznatijih dela su mu Među javom i med snom i Santa Maria de la Salute.

Spomen na Ruvarca - stihove Laze Kostića govori Ljuba Tadić. Snimak pripada emisiji Biseri od pesama iz ciklusa Pesničke vedrine.

- Stihove kazuje Ljuba Tadić

- Snimatelj Vojislav Lukić, reditelj Jovan Konjović

- Premijerno emitovano 07.03.1981, Redakcija igranog programa, urednik Ljubomir Radičević; reprizirano u "Trezoru" 27.10.2006. i 11.05.2018

Petak, 05.02.2021. na RTS SVET u 0:15

O razvoju školskog programa u prvoj polovini osamdesetih godina

Školski program, Vreme televizije, 46. epizoda - Školski program se u periodu od 1981. do 1986. godine dopunjavao sa klasičnim formama školskog rada. Naročito je posvećivao pažnju onim oblastima koje u redovnoj školskoj praksi nisu došli do punog izražaja, ali se vezivao i za određene nastavne jedinice i na televizijski, vizuelan način, obogaćivao nastavni čas. Među najuspelijima su serije iz književnosti, posebno Književnost baroka i predromantizma i likovnog vaspitanja (Teme i tehnike, Slikari i vajari). Emisije iz nastave stranih jezika teže da prezentacija bude atraktivna i efekat bolji. Jedan od najvećih poduhvata u emisijama iz prirodnih nauka bila je serija Životne zajednice. To je, posle duže pauze, prva serija iz biologije proizvedena u Školskom programu, i to na višem produkcionom nivou nego što se to činilo ranijih godina. Informatika takođe postaje predmet Školskog programa (Kompjuterska škola). Od emisija za predškolski uzrast, pored Kocke, kocke, kockice, stalno mesto u programu dobija serija Kolariću - Paniću.

- Učesnici: urednici Vinka Matijašić, Biserka Pejović, Ivanka Ilić, Ibrahim Hadžić; reditelji Petar Teslić, Stanko Crnobrnja

- Scenarista dr Miroslav Savićević; urednici dr Miroslav Savićević i Vesna Došen; voditelj Mića Orlović; reditelj Nikola Lorencin

- Premijerno emitovano 12.07.2003, Redakcija za istoriografiju, urednik Bojana Andrić; reprizirano u "Trezoru"14.07.2003. i 12.11.2014

Urednice: Milena Jekić Šotra, Marijana Cvetković, Vesna Došen, Bojana Andrić