Трезор

Велимир Лукић, песник и драмски писац (Београд 10. фебруар 1936 - Београд 29. август 1997)

Велимир Лукић, дипломирао је драматургију на Академији за позориште филм и телевизију, у класи професора Јосипа Кулунџића. Радио је као новинар Радио Београда, потом драматург, директор Драме и управник Народног позоришта у Београду. Остао је запамћен и као најмлађи директор Драме у историји Народног позоришта у Београду, када се запослио имао је свега 28 година. Аутор је петнаест збирки поезије, међу којима: Позив године, Чудесни предео, Магла и лик, Будне сенке таме; драма Афера недужне Анабеле, Окамењено море, Santa Maria de la salute, Други живот краља Освалда, Валпургијска ноћ, Тебанска куга и др. Његове драме су игране на свим значајним позорницама некадашње Југославије, а превођене су на енглески, француски, чешки, немачки, пољски, мађарски и арапски језик. Добитник је "Октобарске награде" за књижевност, две "Стеријине награде",''Златни ловоров венац'' Фестивала малих сцена у Сарајеву и награде Савеза удружења драмских уметника Југославије ''Марин Држић''.

Магично време сна и нестајања - Лукић говори о својим песничким почецима, о пријатељству са Бранком Миљковићем, познанству са Ивом Андрићем, о свом дугогодишњем раду у Народном позоришту, о Атељеу 212... Лукић ће остати упамћен као најмлађи директор Драме Нарадног позоришта. Кад је дошао у национални театар, Раша Плаовић га је назвао ''млади плајваз'', а глумачка звезда Љубинка Бобић, која је управо спремала ''Министарку'', дочекала га је речима: ''Слушај мали, о Нушићу знам боље од тебе и шта и како га треба играти. Ово ће бити велика представа само ако се ти не будеш мешао. Седи, учи и записуј''. Лукић, плодан драмски писац објашњава своја дела и како и зашто је античка филозофија и књижевност за њега увек инспирација. За крај разговора остављена је прича о свакодневници и зашто се и даље, после толико година, још увек бави писањем.

- Учесник: Велимир Лукић; саговорник Анита Панић

- Аутор Анита Панић, сниматељ Сретен Станојевић, сниматељ звука Радош Милосављевић; монтажери Наталија Николић, Ђорђе Анђелковић; обрада звука Ђорђе Ђуровић; редитељ Ања Друловић

- Премијерно емитовано 29.9.1995, Редакција за културу, уредник Предраг Перишић; репризирано у "Трезору" 29.08.2012. и 21.06.2013

Др Лазар Лаза Костић, адвокат, књижевник и новинар, професор Српске гимназије у Новом Саду, академик (Ковиљ, 12. фебруар 1841 - Беч, 9. децембар 1910)

Лаза Костић завршио је студије права и докторат на Универзитету у Пешти. Службовање је почео као гимназијски наставник у Новом Саду; затим постаје адвокат, велики бележник и председник суда. Потом се, све до смрти, искључиво бави књижевношћу, новинарством, политиком и јавним националним пословима. Двапут је био у затвору у Пешти: први пут због лажне доставе да је учествовао у убиству кнеза Михаила и други пут због борбеног и антиаустријског говора. Потом живи у Београду и уређује Српску независност, али под притиском реакционарне владе морао је да напусти Србију. На позив кнеза Николе склонио се у Црну Гору и ту остаје око пет година, као уредник званичних црногорских новина. У Сомбору је провео остатак живота релативно мирно. Једна од најпознатијих дела су му Међу јавом и мед сном и Santa Maria de la Salute.

Спомен на Руварца - стихове Лазе Костића говори Љуба Тадић. Снимак припада емисији Бисери од песама из циклуса Песничке ведрине.

- Стихове казује Љуба Тадић

- Сниматељ Војислав Лукић, редитељ Јован Коњовић

- Премијерно емитовано 07.03.1981, Редакција играног програма, уредник Љубомир Радичевић; репризирано у "Трезору" 27.10.2006. и 11.05.2018

Петак, 05.02.2021. на РТС СВЕТ у 0:15

О развоју школског програма у првој половини осамдесетих година

Школски програм, Време телевизије, 46. епизода - Школски програм се у периоду од 1981. до 1986. године допуњавао са класичним формама школског рада. Нарочито је посвећивао пажњу оним областима које у редовној школској пракси нису дошли до пуног изражаја, али се везивао и за одређене наставне јединице и на телевизијски, визуелан начин, обогаћивао наставни час. Међу најуспелијима су серије из књижевности, посебно Књижевност барока и предромантизма и ликовног васпитања (Теме и технике, Сликари и вајари). Емисије из наставе страних језика теже да презентација буде атрактивна и ефекат бољи. Један од највећих подухвата у емисијама из природних наука била је серија Животне заједнице. То је, после дуже паузе, прва серија из биологије произведена у Школском програму, и то на вишем продукционом нивоу него што се то чинило ранијих година. Информатика такође постаје предмет Школског програма (Компјутерска школа). Од емисија за предшколски узраст, поред Коцке, коцке, коцкице, стално место у програму добија серија Коларићу - Панићу.

- Учесници: уредници Винка Матијашић, Бисерка Пејовић, Иванка Илић, Ибрахим Хаџић; редитељи Петар Теслић, Станко Црнобрња

- Сценариста др Мирослав Савићевић; уредници др Мирослав Савићевић и Весна Дошен; водитељ Мића Орловић; редитељ Никола Лоренцин

- Премијерно емитовано 12.07.2003, Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић; репризирано у "Трезору"14.07.2003. и 12.11.2014

Уреднице: Милена Јекић Шотра, Маријана Цветковић, Весна Дошен, Бојана Андрић