Trezor

Prof. dr Mihajlo Mitrović, arhitekta (Čačak, 1. septembar 1922 - Beograd, 20. decembar 2018)

Arhitekta Mihajlo Mitrović diplomirao je 1948. na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. U Urbanističkom zavodu Srbije, kao glavni projektant, uradio je generalne urbanističke planove za više srpskih gradova. Godine 1980. izabran je za redovnog profesora na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Jedan je od najpoznatijih srpskih arhitekata u svetu. U njegova najznačajnija dela spadaju: odmaralište "Narcis" na Zlatiboru, stacionar OUN u Banji Koviljači, hotel "Putnik", Geneksove kule (Zapadna kapija), hram Sv. Vasilija Ostroškog u Beogradu, Rimski izvor, Jezero... Izlagao je samostalno u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu i Salonu MSU u Varšavi, zatim u Vroclavu, te na mnogim kolektivnim izložbama u svetu. Bavi se arhitektonskom publicistikom i kritikom. Autor je knjiga Novija arhitektura Beograda, Sve je arhitektura i Na kraju veka. Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda, lista "Borba", Salona arhitekture, Velike nagrade za arhitekturu SAS, Sedmojulske nagrade za životno delo, te ordena Svetog Save... Bio je generalni sekretar Saveza arhitekata Jugoslavije, predsednik Saveza arhitekata Srbije. Za počasnog doktora Beogradskog univerziteta promovisan 1999. Za predsednika Akademije arhitekture izabran 1999. godine. Mihajlo Mitrović sarađivao je sa Televizijom Beograd od 1963. godine , scenarista je i voditelj u serijama: Šta volim u arhitekturi, 1966; Deset savremenih arhitekata Jugoslavije, 1968; Šta je donela Osaka, 1970; Trgovi - lice grada, 1970; Vodeći arhitekti sveta, 1972.

Arhitekta Mihajlo Mitrović - Arhitekta Mihajlo Mitrović vodi ekipu "Trezora" u Hram Svetog Vasilija Ostroškog koji je izgrađen po njegovom projektu. Izgradnja ovog izuzetnog hrama, po projektu započeta je 1996. a završena 2000-te godine, hram je osvećen 2001. To je prva crkva sagrađena na teritoriji Novog Beograda nakon Drugog svetskog rata. Profesor Mitrović govori o tome kako je došao do ideje da se hram gradi baš na tom mestu, o izgradnji, o nabavci materijala, pa i bombardovanju tokom gradnje, o svima koji su pomogli izgradnju hrama i ostalim sadržajima koji ga okružuju. Zadovoljan i ponosan na svoj projekat koji je do kraja završen baš onako kako ga je zamislio i sačinio.

- Učesnici: prof. dr Mihajlo Mitrović, sagovornik Bojana Andrić

- Snimatelj Andrej Oštrbenk, asistent Srđan Basarić, snimatelj zvuka Branko Stojanović, mikroman Miljan Grubanović, rasvetljivač Mile Ilić, saradnik snimatelj Milena Marković, fotograf Branko Belić, organizator Milka Jovanović, urednik istraživač Vesna Ignjatović, montažer Dodig-Zildžić, autor Bojana Andrić

- Snimano 19.08.2014, premijerno emitovano u "Trezoru" 01.12.2014, reprizirano 15.01.2014, 25.02.2015, 13.12.2016. i 25.02.2019; Redakcija za istoriografiju, urednik Dobrivoje Ilić 

Tri trga, Trgovi - lice grada, 5. epizoda - Najavljujući ovu epizodu autor arh. Mihajlo Mitrović naglašava: "U jednoj emisiji naše serije govorili smo o beogradskim trgovima, ne nalazeći ni nove ni stare, mi smo tu emisiju nazvali Beograd - grad bez trgova. Pripremajući se za ovu emisiju, da vam prikažemo neke nove trgove posle rata kod nas, našli smo se gotovo pred istim problemom u kojem smo bili u slučaju Beograda. Za utehu Beogradu, u celoj zemlji nismo našli nijedan celoviti novi gradski trg. Uprkos činjenice da smo veoma mnogo gradili, da smo izgradili bezbrojna stambena naselja, da smo gradili oblakodere po prašnjavim gradićima i bezvodnim varošicama, uprkos činjenici da smo gradili čak i čitave nove gradove, nismo našli trgove iako su čitave male vojske arhitekata radile projekte za mnoge trgove naših gradova. Nismo ih našli, iako je bilo mnogih konkursa od Ljubljane, preko Čačka, Kruševca, Niša, Skoplja i Titograda. Srećom, svako pravilo ima izuzetak i mi smo u prilici da vam prikažemo tri trga: Trg revolucije u Ljubljani projektovao je arh. Edvard Rovnikar koga sa pravom smatraju predstavnikom nove slovenačke arhitekture, drugi je Centar Skenderija u Sarajevu koji su projektovali sarajevski arhitekti Živorad Janković, Halid Muhasilović i inženjer Ognjen Malkin, treći je Trg partizana u Titovom Užicu, beogradskog arhitekte Stanka Mandića, najlepši u našoj zemlji, koji je postao simbol grada i našao se na uglednim stranama arhitektonske publicistike u svetu..."

- Učesnik prof. arh. Mihajlo Mitrović

- Urednik serije Dragan Jevtić, autor arh. Mihajlo Mitrović, snimatelj Tibor Zvezdanić, asistent snimatelja Milovan Urošević, filmski prilozi: iz Ljubljane Viki Pogačar, iz Sarajeva Miroslav Svara; motažer Milica Polićević, reditelj Branko Ćurčić

- Premijerno emitovano 16.04.1970, Redakcija obrazovnog programa, urednik Miroljub Jevtović; reprizirano u "Trezoru" reprizirano 15.01.2014, 25.02.2015, 13.12.2016. i 25.02.2019.

Na odru - Na ispraćaju posmrtnih ostataka arh. Mihala Mitrovića, njegov prijatelj, arh. Branko Bojović je, između ostalog, rekao: "... Od ogromnog je značaja publicistička delatnost Mikice Mitrovića. On je jedan od onih malobrojnih arhitekata koji su bili stvarno pismeni. On je u ranim godina shvatio da je univerzalni govor civilizacije, ne palastična forma, ne arhitektonska, nego pisana reč. U "Politici" je objavio između 1500 i 2000 tekstova koje su počele kao male, skoro intimne beleške, a završile kao ozbiljni eseji... Mikica je na prvi pogled bio nežan produhovljen čovek, međutim imao je stabilan, stamen karakter, bio je kompleksniji... umeo je da bude zatvoren u sebe i svoje delo, a bio je javna i aktivna ličnost. Umeo je da bude veoma ličan i veoma socijalizovan... Plodan čovek, pun energije, posvećenik, živeo od arhitekture, u arhetekturi i za arhitekturu. Danas nema naslednika, nema nikoga ko ima moralne, radne, organizacione i druge kapacitete, što je razume se za našu arhitekturu šteta...". Veoma emotivno govorio je zatim Gavrilo Glogovac, unuk arhitekte Mitrovića.

- Pripremili Zoran Jerković, Branko Belić, Milena Jekić, Šotra, Ivan Krstić, Milena Marković, Aleksandar Andrijevski, Bojana Andrić

- Snimano 24. decembra 2018, premijerno emitovano u "Trezoru" 25.02.2019; Redakcija za istoriografiju