Moja lepa Srbija: Žagubica, treći deo

Tamo će vam namignuti plavetno gorsko oko koje se ljudima i stvorenjima božjim priviđa kao vrelo Mlave. Tamo će vas Mlava povesti u moćne vode gospodara Dunava što se valjaju ka istoku. Tamo će vas Osanička reka, u snu makar, poškropiti zlatom. I stići će vas ćutnja, kao što je i Mlavu stigla, zbog pogibije srpskoga knjaza. I videćete na planinskim obroncima, možda i zlatno runo neke od ovaca što se u Osaničkoj reci, bar tri puta vodom polila.

Selo Osanica živi i snuje snov,e u svoj svojoj različitosti, na izlazu iz živopisne klisure zlatonosne Osaničke reke. Nije poznato kako je dobilo ime. Da li po osama koje nepogrešivo namirišu zlatonosni nektar i med ili možda po tome što i budno sanja svoju prošlost, pa bi moglo biti i Osanjica.

To vlaško selo čuva jedinstven spomenik u svetu, spomenik pastirskoj fruli, duduku, ili kako ovdašnji vlasi kažu, bušenu. Duduk je bio muzička razbibriga, umetnički predah od svakodnevnog hodanja za stokom, krik usamljenog pastira, poziv na druženje i ljubav. U nekim trenucima i dojava i signal, sredstvo komunikacije.

Selo Osanica čuva tradiciju, kulturu, jezik, muziku ovoga kraja, negujući i nasleđe svih onih koji su, makar nakratko, živeli na ovim prostorima.

Urednik: Vladimir Novaković
Autor teksta: Dragan Stojanović
Snimatelji: Pavle Tanasijević, Željko Jovanović
Montaža: Jakša Bakočević